17 prijava zbog pretnji pred Prajd

Šef beografske policije je rekao da su krivične prijave podnete u redovnom postupku zbog ugrožavanja sigurnosti građana.

Milić je dodao i da je beogradska policija ukupno identifikovala 39 osoba koje su preko društvenih mreža pretili učesnicma te manifestacije.

RTS javlja da je od tih 39 osoba, osam iz Beograda, da su protiv sedam podnete krivične prijave, a da je jedna osoba maloletna.

Ostalih 31 su iz drugih gradova Srbije, a protiv 10 osoba iz unutrašnjosti su podignute krivične prijave.

Predstavnik Organizacionog odbora Parade ponosa Goran Miletić za Radio B92 kaže da su oni znali za te krivične prijave i da su u vezi sa tim sarađivali sa policijom. "Mi smo ovakav postupak policije pohvalili i naravno da su te krivične prijave nešto što vredi pozdraviti. Međutim, te krivične prijave se odnose isključivo na pretnje na Fejsbuku, na društvenim mrežama, i one se uopšte ne odnose na ono što je ključno- dakle, na ljude koji su pripremali nasilje, na one koji su pripremali neke ozbiljnije incidente, i sve ono što smo slušali ovih meseci...Ove krivične prijave nemaju nikakve veze sa onim što je bio rezultat - to je, dakle, zabrana Prajda, i mi očekujemo od policije da vidimo krivične prijave protiv osoba koje su pripremale veoma ozbiljno nasilje... Sve do tada ovakva priča i ovakve informacije o krivičnom prijavama delovaće u najmanju ruku smešno...Jer, s jedne strane imamo krivične prijave zbog Fejsbuka, a s druge strane zabranu Prajda kao jedne ozbiljne manifestacije".

"Što se tiče same zabrane, ona je mnogo kompleksija od pretnji koje dobijamo redovno i ona je vezana na ono što se odnosi na organizovani kriminal, jer ako imate organizovane grupe koje se naoružavaju i kupe sonu kiselinu i koje prete da masovno ugroze grupu građana, radi se o potpuno drugoj dimenziji", kaže za TV B92 Boban Stojanović iz Organizacionog odbora parade ponosa.

Stojanović dodaje da bezbednosne procene treba postanu javna stvar, i očekuju detaljnije objašnjenje policije.

"Mi kao građani treba da znamo ko je pretio i na koji način je pretio, i kako će ta lica biti procesuirana. Opet napominjem da je u pitanju pretnja ne samo nečemu što se zove Parada ponosa, već prosto građanima", ističe Stojanović.

Parada ponosa iz sličnih razloga otkazana je i prošle godine, bez i jedne kazne za one koji su pretili. Jedina parada, održana 2010. obišla je svet slikama nasilja, a do dan danas niko nije odgovarao za krvave nerede. Država koja ne procesuira one koji pozivaju na nasilje ne može sebe nazvati ozbiljnom državom, smatra odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm.

"Ja smatram da je država i ovaj put kao i protekle godine poklekla pred pretnjama. Stvar je još gora što Parada ponosa je takođe otkazana zbog pretnji, a niko nije procesuiran. Mislim ukoliko se ove godine stvarno ne pronađu vinovnici tih pretnji, vinovnici onih koji pozivaju na nasilje i nered, država bi se pokazala kao krajnje neozbiljna, odnosno pokazalo bi se da je Parada ponosa otkazana zbog političkih razloga", kaže Švarm.

Švarm dodaje da treba očekivati da policija obelodani ko su ljudi koji su pretili, ko ih je i sa kakvim ciljem organizovao, kao i da li pripadaju nekim organizacijama i ko iza tih organizacijama stoji.

Podsetimo, prošlog petka Biro za koordinaciju bezbednosnih službi odlučio je da zabrani Paradu ponosa, koja je najavljena još prošle godine.

Odluku da ne bude održana Parada doneo je jednoglasno prošireni sastav Biroa za koordinaciju bezbednosnih službi. Takođe, zabranjeno je održavanje i svih drugih skupova najavljenih za subotu.

Grupa LGBT aktivista i građana ipak je prošetala gradom i to kasno uveče u petak u znak protesta zbog zabrane Parade. Šetnja je protekla bez incidenata.