Treba li nam 5. nacionalni emiter?

U Srbiji postoji preko 150 televizija, što lokalnih što onih sa regionalnom i nacionalnom frekvencijom.

Posle sednice Saveta Republičke radio-difuzne agencije (RRA) koja je zakazana za petak, taj broj, gotovo je izvesno, biće uvećan za još jednog emitera – televiziju Kopernikus, koja je jedan svoj kablovski kanal tokom izborne kampanje ustupila Srpskoj naprednoj stranci, ili TV Nova, iza koje stoji, veruje se uprkos demantijima, Dejan Jocić, bivši direktor Prve srpske televizije, piše Politika.

Negodujući zbog dolaska petog nacionalnog emitera, stručna javnost postavlja pitanje: da li je Srbiji potrebna još jedna televizija, šta ona može da ponudi novo u sadržinskom smislu i, na kraju, da li je to vredno usporavanja procesa digitalizacije?

Argumenti su i finansijske i tehničke prirode. Umesto 100 miliona evra, koliko Miloš Stojković, iz kancelarije Živković–Samardžić, procenjuje da bi u državnu kasu došlo procesom digitalizacije, dodelom dozvole za nacionalno emitovanje zaradiće samo RRA od naknade i to potencijalnih 700.000 evra.

Neće imati koristi siromašna domaćinstva bez kablovske televizije, kojima je digitalni signal jedini put ka kvalitetnijoj slici i zvuku. Takvih je danas čak 42 odsto, a u Srbiji još postoje takozvane crne rupe, odnosno mesta do kojih ne stiže ni program Javnog servisa.

Rasim Ljajiæ (Foto: Tanjug, arhiva)

Početkom ove godine Republička agencija za elektronske komunikacija (Ratel) na javnoj raspravi je podnela predlog da se prema planu raspodele frekvencija TV Avala ne dodeljuje, što je podržalo i Ministarstvo kulture. Međutim, RRA je odlučio drugačije. Nakon toga, a povodom raspisivanja spornog konkursa, usledilo je upozorenje šefa delegacije EU u Srbiji Vensana Dežera. Većina nadležnih institucija je samo nemo posmatrala kako RRA sprovodi svoju odluku.

Da postoji nesaglasje Ministarstva za telekomunikacije sa onim što u ovom slučaju radi RRA potvrdio je za "Politiku" ministar Rasim Ljajić i naglasio da je više puta upozoravao na štetu koju takva odluka može da donese Srbiji.

"Tačno je da zakon predviđa da se raspiše konkurs kada se oslobodi jedna frekvencija, ali u konkretnom slučaju to nije bilo nužno, jer bi država mogla mnogo da izgubi. Ovo je jedna od onih situacija kada zakon ide drumom, a život šumom", kaže Ljajić.

Srbija bi od tendera za digitalnu dividendu, odnosno od kanala koje bi ustupila mobilnim operaterima, dopunila budžet sa oko 100 miliona evra. Kao primer, ministar navodi zemlje u okruženju, od kojih je recimo Makedonija zaradila 300 miliona evra.

Drugi problem odnosi se na sam proces digitalizacije koji bi, tvrdi Ljajić, uz slobodnu frekvenciju bio sproveden i do 80 odsto do kraja 2013.

"Ovako, moraćemo postepeno da radimo, da isključujemo region po region da bi uveli digitalni sistem. Za stav da nam je potrebnija slobodna frekvencija od nove televizije dobili smo podršku Evropske unije i OEBS-a", kaže Ljajić.

Sagovornik "Politike" smatra da bi najbolje bilo da današnja odluka Saveta RRA bude odustajanje od dodele jedine slobodne frekvencije, ali napominje da ne bi želeo da njegova poruka bude shvaćena kao pritisak na "autonomno regulatorno telo". Miloš Stojković kaže da je od 2010. postojala dobra praksa da se RRA, Ratel i Ministarstvo telekomunikacija drže plana raspodele slobodnih frekvencija. Međutim, kada je rok za digitalizaciju sa 2012. pomeren na 2015. godinu, RRA je počela masovno da raspisuje konkurse. Tada dolazi do raskoraka između ovog regulatornog tela, s jedne, i Ratela i pomenutog ministarstva, s druge strane, pojašnjava Stojković.

Slobodna frekvencija idealna je, tvrde stručnjaci, za eksperimentalno emitovanje kanala. Bez nje je moguće da pojedina domaćinstva u jednom periodu ostanu bez zemaljskog TV signala.

"Primera radi, Hrvatska za sada emitovanje digitalnog signala obavlja 40 odsto slabijom snagom, ali od 2015, kada ističe rok za digitalizaciju, za to više neće imati razloga. Tada će naša domaćinstva u blizini granice imati samo hrvatske kanale", upozorava Stojković i naglašava da nam zbog ovakvog ponašanja preti oduzimanje opreme vredne preko 10 miliona evra, koju nam je EU poklonila.

Iako se u društvu proces digitalizacije posmatra kroz jasniju sliku na TV ekranima, stručnjaci kažu da ona donosi mnogo više povlastica. Naime, jedan broj kanala rezervisan je za mobilne operatere, sa kojima bi stigao mobilni internet velike brzine. Na taj način, uz pomoć pametnih telefona, plaćanje računa, sve bankarske obaveze, pa čak i pojedini zdravstveni pregledi mogli bi da se rade od kuće.