Osuda terora nad Mađarima 1944-45

Deklaraciju su podneli poslanici Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke.

Za predloženu deklaraciju je glasalo 128 poslanika, protiv je bilo deset, a sedam njih nije glasalo.

Usvojen je amnadman poslanika Demokratske stranke Borislava Stefanovića kojim Skupština osuđenje stradanje i svih ostalih nevinih žrtava tokom i posle Drugog svetskog rata na području Vojvodine.

U Predlogu deklaracije se navodi da Skupština Srbije najoštrije osuđuje akte protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini počinjene 1944. i 1945. u kojim su pripadnici te nacionalne manjine u Srbiji ubijeni ili lišeni slobode iz nacionalnih razloga.

Predsednik Skupštine Nebojša Stefanović rekao je da Predlog deklaracije o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini tokom 1944. i 1945. ne predstavlja reviziju istorije već želju da se reše problem iz prošlosti i da se srpski i mađarski narod okrenu budućnosti.

"Nije reč o reviziji istorije. Svi oni koji su bili nevino osuđeni treba da budu rehabilitovani. Regionalna saradnja i pomirenje su teški zadaci, ali to je suština Evropske unije. Postoji potreba da se problemi iz prošlosti reše kako bismo mogli da idemo u budućnost", rekao je Stefanović.

Opozicija je na početku sednice kritikovala vladajuću koaliciju da deklaraciju o osudi nepravdi nad mađarskim stanovništvom počinjenih 1944. i 1945. donosi radi podrške Mađarske kao članice Evropske unije uoči odluke EU o tome da li će Srbija dobiti datum za početak pristupnih pregovora.

Bojan Đurić iz Liberalno demokratske partije je rekao da je utisak da je "ovo neka vrsta našeg gesta prema jednoj članici Evropske unije". Za obrazloženje deklaracije koju je ponudio Stefanović, Đurić je rekao da je "kratko i konfuzno".

I Slobodan Samaradžić iz Demokratske stranke Srbije smatra da vladajuća koalicija radi dobijanja datuma za početak pristupnih pregovora pokušava da se što više približi svakoj od članica EU.

Samardžić je rekao da je deklaracija o osudi nepravde nad mađarskim stanovništvom u Vojvodini tokom 1944. i 1945. "parcijalna" jer govori o osudi zločina nad samo jednom etničkom grupom u jednom ratnom vremenu.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović rekao je tokom rasprave o Predlogu deklaracije da je DS podnela dva amandmana i da njima traži da se osude zločini i protiv svih ostalih naroda koji su se desili tokom Drugog svetskgo rata, kao i da se ne dozvoli revizija istorije.

"Ovim amandmanom (o osudi zločina i nad drugim narodima) spasavamo suštinu deklaracije da ne bi vodila u pravcu koji niko ne bi želeo", rekao je Stefanović i istakao da se ne sme dozvoliti revizija istorije.

Šef poslaničkog kluba Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor izjavio je da se Deklaracija o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini, počinjenih od 1944. do 1945. godine, ne donosi zbog evropskih integracija Srbije i da su taj trenutak vojvođanski Mađari očekivali gotovo 70 godina.

"Momenat za donošenje deklaracije je dobar, želim da kažem da ovo nema nikave veze sa državnim interesima u vezi sa napretkom Srbije na putu ka EU...ovaj trenutak vojvođanski Mađari očekuju bezmalo 70 godina i te okolnosti su se stvorile", rekao je Pastor u skupštini.

Prema njegovim rečima, SVM nikada nije licitirala brojkama, razvrstavala žrtve po nacionalnoj pripadnosti ili po nekom drugom kriterijumu i zato je za tu stranku prihvatljiv amandman Demokratske stranke (DS), koji kaže da skupština osuđuje i stradanja svih ostalih nevinih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata.

"Tom rečeniom obuhvaćene su sve žrtve, bez obzira na nacionalnu pripadnost", dodao je on.