UNHCR: Birokratija koči izgradnju

Šef Kancelarije UNHCR za Srbiju Eduardo Arboleda je u intervjuu za "Novi magazin", povodom 20. juna - Međunarodnog dana izbeglica, objasnio da je reč o programu koji je trebalo da obezbedi trajno rešenje za preostalih 74.000 izbeglica u regionu, od čega je u Srbiji 45.000.

On je naveo da su urađeni projekti prema potrebama izbeglica u svakoj od država, napominjući da u Srbiji to podrazumeva obezbeđenje stanova prema konceptu socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima, otkup seoskih domaćinstava za izbeglice i postavljanje montažnih kuća.

"Ideja ovog programa stambenog zbrinjavanja je da ga sprovedu četiri države, a da UNHCR nadzire proces. Najveći problem ovog projekta je birokratija. Novac donatora će se državama kanalisati preko Razvojne banke Saveta Evrope", rekao je Arboleda.

Kako je naveo, vlade četiri države moraju da poštuju brojna pravila i uslove koje im je nametnula ta banka pre nego što dobiju novac. Održano je nebrojeno mnogo sastanaka kako bi nacionalne vlade ispunile te zahteve, ali do sada nijedna kuća nije izgrađena, dodao je on.

"UNHCR smatra da bi proces mogao biti brži i efikasniji budući da je svrha da se pomogne izbeglicama", istakao je šef UNHCR-a za Srbiju.

Arboleda je rekao da je UNHCR-u dodeljena uloga supervizora koji prati da li sve ide po planu, ali da izgrađenih zgrada još nema, kao i da je kancelarija UN u stalnom kontaktu sa SAD, EU i drugim donatorima kako bi se ubrzao projekat.

Prema njegovom mišljenju, potrebna je bolja komunikacija između Razvojne banke Saveta Evrope i vlade četiri zemlje, uz ocenu da je "konfuziju potrebno zameniti jasnoćom".

On je podsetio da je u proteklih 20 godina UNHCR uložio više od pola milijarde dolara kako bi pomogao da se nađu trajna rešenja za izbeglice na Balkanu.

Arboleda je naveo da u Srbiji živi 90.000 interno raseljenih osoba i da je njihov broj u odnosu na 2010. godinu smanjen za 7.000 ljudi koji su u međuvremenu dobili trajni smeštaj.

Govoreći o problemu azilanata, Arboleda je rekao da Srbija mora da uspostavi efikasan, pravedan i funkcionalan sistem za obradu i rešavanje zahteva za azil.

On je ukazao da je Srbija suočena s porastom broja tražilaca azila i da je od početka ove godine 1.591 lice podnelo zahtev za azil, većinom iz Sirije i Avganistana, a da će ih do kraja godine biti više od 4.000.

"Povećanje je bez presedana i taj trend će se verovatno nastaviti. Sada je te zahteve potrebno procesuirati da bi se videlo ko ima potrebu za međunarodnom zaštitom. A to je obaveza Srbije kao potpisnice Konvencije UN o statusu izbeglica iz 1951", rekao je Arboleda.

Kako je naveo, srpske vlasti su u ovoj godini intervjuisale samo 12 lica, a svih 12 odluka su bile negativne.

Osvrćući se na situaciju u Siriji, Arboleda je rekao da je reč o jednoj od najgorih izbegličkih kriza u istoriji.

"UNHCR procenjuje da u svetu ima između 42 i 45 miliona prisilno raseljenih lica, a pre dve godine bilo ih je 40 miliona. Taj porast uglavnom je posledica krize u Siriji. U svetu ima 15 do 16 miliona izbeglih lica, a interno raseljenih lica ima više od 26 miliona", naveo je Arboleda.

Istovremeno, postoji milion tražilaca azila i još oko 12 miliona apatrida, ljudi koji nemaju državljanstvo nijedne zemlje ili odgovarajuću dokumentaciju da bi od državljanstva imali koristi, rekao je Arboleda.