Prlić kriv za zločinački poduhvat

Petorici saoptuženih izrečene su kazne od 10 do 20 godina zatvora.

Kako je rekao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, utvrđeno je da su ti zločini počinjeni u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo uspostavljanje "hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939", nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.

Cilj stvaranja tog entiteta - Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB) - po presudi je bilo "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući
da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on "ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju da raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom". Tužioci su to nazvali uspostavljanjem "Velike Hrvatske".

Tribunal je presudio da je u osmišljavanju tog zločinačkog poduhvata učestvovao tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a da ga je u BiH ostvarivala, pored Hrvatskog vijeća odbrane - oružane formacije bosanskih Hrvata - i vojska Republike Hrvatske.

Vlasti Hrvatske, po presudi, "imale su opštu kontrolu nad vlastima HRHB". Godinama pre zločina, hrvatski predsednik Tuđman i lider bosanskih Hrvata Mate Boban zaključili su da je bilo "neophodno promeniti strukturu stanovništva" na teritorijama BiH na koje je udruženi zločinački poduhvat polagao pravo.

Beta-AP

Kao učesnici u zločinačkom poduhvatu, pored Tuđmana i optuženih, u presudi su navedeni i tadašnji ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak i načelnik Generalštaba HV Janko Bobetko, koji su "koordinisali delovanje" sa optuženima.

Optuženi su u ostvarivanju cilja udruženog zločinačkog poduhvata, prema presudi, dali "značajan doprinos". Prlić je u vreme zločina bio premijer samoproglašene HRHB.

Ministru odbrane HRHB Brunu Stojiću i načelniku Glavnog štaba HVO Slobodanu Praljku i zameniku komandanta HVO Milivoju Petkoviću, Tribunal je izrekao zatvorsku kaznu od po 20 godina.

Valentin Ćorić, komandant vojne policije HVO, osuđen je na 16 godina zatvora, a predsednik komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina.

Oni su proglašeni krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i istočnoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad i protivpravno terorisanje civila.

Ta zlodela - kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede Ženevskih konvencija - počinjena su u opštinama Mostar, Čapljina, Ljubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf, Jablanica. Prva reagovanja u Hrvatskoj na presudu haškog Suda čelnicima Herceg-Bosne, ali i na ulogu tadašnjeg vrha Hrvatske, s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, u sukobima u BiH, različita su - od očekivanja takvog sudskog ishoda do polaganja nade u drugostepeni postupak.

Politički analitičar Žarko Puhovski ocenio je da je značaj osuđujuće haške presude šestorici bivših čelnika Herceg Bosne u tome da hrvatska javnost čuje opseg strahota koje su se tamo događale i da se shvati da je "Herceg Bosna nastala na zločinu".

"Hrvatska ostaje pod pristiskom spoznaje da je učestvovala u vojnoj intervenciji na drugu državu, iako postoji mogućnost da se presuda promeni u drugostepenom postupku", rekao je Puhovski za agenciju Beta.

Tom presudom, navodi Puhovski, Hrvatska se našla u sličnoj situaciji kao Srbija, da je učestvovala u vojnoj intervenciji na drugu državu.

"S tim će se morati živeti", naglasio je Puhovski i dodao da će do eventualne promene u drugostepenom postupku proći najmanje dve godine.

Puhovski smatra da presuda nije važna za skori ulazak Hrvatske u EU, jer je usledila posle odluke Nemačke i ostalih članica EU koje su
podržale hrvatski ulazak.

Bivša premijerka Jadranka Kosor izjavila je da treba uložiti sve napore u drugostepenom postupku da se sruši teza o udruženom zločinačkom poduhvatu. "Ako bi presuda bila potvrđena, to bi imalo posledice", rekla je Jadranka Kosor, prenosi "Večernji list".

Taj dnevnik prenosi i izjavu potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca, koji je rekao da je presuda očekivana. On je rekao da je za nju kriva politika devedesetih godina.

"Presuda će imati svoj put, žalbeni postupak, ali nema sumnje da će pomoći u osvešćivanju kad su u pitanju odnosi Hrvatske i BiH", rekao je Pupovac.

Zagrebački gradonačelnik Milan Bandić ocenio je presudu drastičnom i sramotnom, ali i podsetio da su prvostepene osuđujuće presude Tihomiru Blaškiću, a zatim i Anti Gotovini i Mladenu Markaču drugostepeno bile smanjene, odnosno ukinute.

I hrvatski mediji u prvim izveštajima iz Haga kao najvažnije ističu da je sud utvrdio udruženi zločinački poduhvat koji je vodio prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman, zajedno s tadašnjim hrvatskim ministrom odbrane Gojkom Šuškom i generalom Jankom Bobetkom, kao i da je sukob Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH bio međunarodni sukob.

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac rekao je da je današnja presuda hrvatskoj šestorci bila očekivana.

"Jasno je da je za takvu presudu kriva politika iz devedesetih godina. Hrvatska politika od 2000. činila je sve da to nasleđe ukloni iz odnosa RH i BiH", kazao je on za "Večernji list".

Kako je podsetio, to je činio bivši predsednik Mesić, bivši premijeri Račan i Sanader, a nastavljaju današnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović i aktuelna Vlada.

"Presuda će imati svoj put, žalbeni postupak, ali nema sumnje da će pomoći u osvešćavanju kad su u pitanju odnosi RH i BiH", zaključio je Pupovac.

Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj istakla je da je presuda pokazala međunarodni karakter tadašnjih sukoba i da je, iako nepravosnažna, još jedan u nizu nedvosmislenih pokazatelja odgovornosti Hrvatske za brojne zločine počinjene nad nehrvatskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini između 1992. i 1994. godine.

Državni vrh Hrvatske o presudi Prliću i saoptuženima

Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da veruje da će drugostepena haška presuda šestorici Hrvata iz BiH biti drugačija od današnje u kojoj se navodi udruženi zločinački poduhvat, jer su "istina i stvarnost drugačije".

"Hrvatska je imala grešaka, ali je i jako puno pomagala BiH", rekao je Milanović na sednici Vlade i dodao da se ne može govoriti o individualnoj odgovornosti optuženih.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović nije želeo da komentariše prvostepenu presudu, ali je rekao da prošlost ne treba da opterećuje odnose dve zemlje. "O nekim greškama hrvatske politike govorio sam na Parlamentarnoj skupštini BiH, ali danas je vreme kada se okrećemo budućnosti. Hrvatska i BiH vrlo dobro sarađuju, imamo zajedničku evropsku budućnost i ono što je bilo u prošlosti nas ne sme opterećivati", rekao je Josipović novinarima u Zagrebu.

On je dodao i da se prvo seti žrtava kada sluša presude kao što je današnja presuda šestorici bosanskih Hrvata. "Moja sećanja, moje saučešće je usmereno prema žrtvama i njihovim porodicama, kao i u drugim slučajevima strašnih zločina koji su se događali na području bivše Jugoslavije", istakao je hrvatski predsednik.

Predsednik Sabora Josip Leko ponovio je da sve zločine treba kazniti bez obzira s koje su strane počinjeni, kao i da odluke Haškog tribunala treba poštovati. "Nadam se da Hrvatska i BiH imaju u vidu svoju budućnost i viziju budućnosti i to u EU i da će nastaviti s dobrosusedskom politikom i saradnjom da bi oba društva i obe zemlje imale prosperitet i napredak u svim političkim i ekonomskim ciljevima", zaključio je Leko i podsetio na dosadašnja iskustva koja upućuju da presude u žalbenom postupku mogu biti bitno drugačije.

Predsednik Hrvatske demokratske zajednice Tomislav Karamarko izjavio je da je neprijatno iznenađen presudom šestorici Hrvata iz BiH, kao i kvalifikacijom o udruženom zločinačkom poduhvatu. "BiH je kao i Hrvatska, bila izložena srpskoj agresiji. Kvalifikacija o udruženom zločinačkom poduhvatu je apsurdna", rekao je Karamarko novinarima u Sisku.

On je, kako prenose hrvatski mediji, ocenio da je "apsurdno optuživati i prvog hrvatskog predsednika Franju Tuđmana, koji se odupro agresiji, te dao podršku BiH, jer da nije bilo takve reakcije Milošević bi sigurno okupirao celu BiH".