"JNA nije bila srpska vojska"

Vasiljević je naveo da nijedan njen oficir nije otišao u štab Srpske demokratske stranke (SDS) u BiH, dok su hrvatska i muslimanska strana, preko političkih stranaka ''vrbovale'' oficire JNA za paravojne trupe.

Vasiljević je u haškom tribunalu, u unakrsnom ispitivanju zastupnika optužbe Hildegard Uerc-Reclaf, potvrdio da neki oficiri JNA jesu sarađivali sa SDS i da su na taj način Srbi došli do naoružanja.

''Imali smo neke oficire JNA pod merama zbog ispoljavanja nacionalizma, hrvatskog i srpskog, jer su se neki eksponirali sa pozicija ekstremnog nacionalizma'', rekao je Vasiljević.

Prema njegovim rečima, “bio je jedan major JNA koji je stupio u kontakt sa SDS, ali se sklonio i za njim je bila raspisana poternica i pokrenut krivični postupak, a bio je jedan koji je kontaktirao sa četničkim sastavom sa Majevici”.

Vasiljević je naveo da je 23. aprila 1992, prilikom boravka u Sarajevu, radi dogovaranja susreta bosanskog predsednika Alije Izetbegovića sa tadašnjim vrhom jugoslovenskog političkog i vojnog rukovodstava, obavešten da se štab SDS preselio na Pale, ali da tamo nema nijednog oficira JNA. S druge strane, kako je rekao, bilo je ''muslimanskih oficira koji su formirali Patriotsku ligu''.

Povodom tvrdnje da JNA nije bila ''tampon između sukobljenih strana, već da je štitila Srbe'', Vasiljević je objasnio da se, posle proglašenja nezavisnosti Slovenije, i na kraju rata u Hrvatskoj, u decembru 1991, JNA ''našla u drugoj situaciji, nego kada se u septembru dogodio rat između Hrvatske i JNA”.

Druga situacija, kako je rekao, bila je ''da se štite narodi kojima je osporeno pravo da se opredele gde će da žive''.

''Srpski narod se opredelio da ostane u Jugoslaviji, a ne u otcepljenim banana-državama'', rekao je Vasiljević.

Tužilac je sugerisala da je JNA ''srpsku teritorijalnu odbranu (TO) smatrala prijateljskom'', a svedok je ukazao da ona ''nikada nije napadala JNA, za razliku od muslimanske i hravatske, koje su bile paravojne formacije''.

''Srbi su podržavali JNA, a muslimani su se protiv nje borili. Mi smo se na muslimane fokusirali ne zato što su bili muslimani. Nas Srbi nisu ugrožavali, već paravojni sastavi iz Hrvatske i Bosne, koje su njihove stranke organizovale'', rekao je Vasiljević.

Uerc-Reclaf je ustvrdila da je ''JNA postala srpska vojska, jer je uglavnom bila sastavljena od Srba'', dok je Vasiljević ukazivao da, do 19. maja 1992, kada se JNA povukla iz BiH, “nisu svi muslimani napustili Armiju”. Svedok je ukazao na primer generala koji je bio ranjen u Dobrovoljačkoj ulici, u napadu na kolonu JNA u Sarajevu.

Vasiljević je negirao i tvrdnje da se nesrpsko stanovništvo plašilo JNA, ukazujući da je Alija Izetbegović u decembru 1991. ''tražio da JNA ostane zbog prisustva paravojnih trupa''.

Uerc-Reclaf je Vasiljevića podsetila da je, na suđenju Slobodanu Miloševiću, kada je bio svedok optužbe, za Željka Ražnatovića-Arkana rekao da se ''njegov status menjao i da je jednom čak bio naveden kao deo Novosadskog korpusa JNA''.

Vasiljević je rekao da Arkan nikada nije bio u Novosadskom korpusu, ali da zna da je komandant Korpusa Andrija Biorčević sa njim imao ''neposredne veze''.

General Vasiljević je potvrdio da je znao za akt kojim se Arkanu nalaže delovanje kao ''izviđačke grupe'', napominjući da ''ostale starešine iz Novosadskog korpusa nisu znale da mu je Biorčević takav papir dao''.

General Vasiljević je od juna 1991. do maja 1992. bio načelnik Uprave za bezbednost JNA, a prethodno načelnik Kontraobaveštajne službe (KOS) pri Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu (ŠNO).

Tužilac Uerc-Reclaf navela da je svedok u maju 1992, sa još 30 drugih generala, otišao u penziju iako nije ispunio uslove, a da su se oni koji su ga penzionisali ''protivili njegovom pogledu na vojsku kao multinacionalnu organizaciju''.

Novi svedok odbrane je Pero Marković, nekadašnji opštinski funkcioner u Brčkom.

Bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžciha optužncia tereti za genocid u Srebrenici 1995, za progone nesrpskog stanovništva sa velikih područja BiH, za teror nad sarajevskim civilima putem snajperskog delovanja i granatiranja i za uzimanje pripadnika UN za taoce.