Rude na Kosovu vrede 1 000 mlrd $

Korporativni stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. procenu da rezerve olova u „Trepči“ iznose 425.000 tona olova, 415.000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona; da su u rudniku „Grebnik“, južno od Gline, dokazane rezerve 1,700.000 tona boksita.

Četiri tone boksita sadrže dve tone glinice, iz kojih se dobija tona aluminijuma. „Grebnik“ bi, dakle, mogao da proizvede 425.000 tona aluminijuma. Do sada utvrđene rezerve feronikla na Kosmetu su 15,000.000 tona, ali se procenjuje da su i mnogo veće.

Prema rečima dr Stanišića, koji je imao pouzdana obaveštenja s raznih strana sveta, samo rezerve kosovskog lignita vrede oko 500 milijardi dolara.

Reviri olovno-cinkane rude su u „Starom trgu“, „Ajvaliji“, „Kišnici“, ruda nikla je pronađena na Golešu, u „Glavici“ i „Starom Čikatovu“.

U području Đakovice i Orahovca su ležišta hroma. Bakar i mangan se rasprostiru širom Prokletija. Ležišta magnezita su na Golešu, Strezovcu, u Dečanima i Dubocu, tvrdio je dr Stanišić. Prema njegovim rečima, privilegovani krugovi moći procenjuju vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora (sedam strategijskih ruda) na Kosmetu i do 1.000 milijardi američkih dolara.

U ovom trenutku, rudarski basen „Trepče“ „izrešetan“ je istraživačkim tačkama moćnih korporacija.

„Lidijan internešnel“ (do 2006. „Rio tinto“) otvorio je 4. novembra 2010. u Prištini svoj poslovni klub koji radi punom parom. Kako i ne bi, još početkom 2008. su izvestili o tome da su u Orahovcu našli nalazište u kome je 1,87 grama zlata na tonu uzorka (u najboljem slučaju čak 7,97 grama po toni).

„Ovo je uzbudljivo, novo otkriće zlata u oblasti koja je prethodno bila poznata samo po svojim nikl-kobalt-bakar potencijalima“, izjavio je Tim Koulin, predsednik korporacije.

Krajem 2007. Nil Klark je u „Nju stejtsmenu“ konstatovao da za Džordža Soroša i njegov Fond „Otvoreno društvo“ nije važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih građanskih sloboda – neko društvo je „otvoreno“ ukoliko on i njegovi saradnici mogu da zarade veliki novac. Klark je to ilustrovao Soroševim ulaganjem na Kosovu da bi „preuzeo kontrolu nad rudnikom ’Trepča’”, gde su „ogromne rezerve zlata, olova i drugih minerala“.