Ko je Ratko Mladić?

U optužnici se navodi da je Mladić kao komandant Glavnog štaba Vojske bosanskih Srba od 1992. do 1996. učestvovao u progonu nesrpskog stanovištva, a kao deo te kampanje progona navode se: granatiranje Sarajeva uglavnom sa položaja na okolnim brdima kao i snajpersko delovanje po gradu, zbog čega je stradalo civilno stanovništvo.

Jedan od sastanaka ratnog štaba bosanskih Srba zabeležen je i kamerom.

Mladiću se u optužnici na teret stavlja i genocid nad bosanskim Muslimanima oko Srebrenice i pokušaj prikrivanja tih ubistava. U optužnici stoji da su vojnici pod komandom generala Mladića ubili oko 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, a oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. Napad je počeo 6. jula 1995. godine i završio se ulaskom generala Mladića u grad pet dana kasnije.

Po objavljivanju ove vesti polemisalo se da li ova presuda može da utiče na ostale procese, pre svega Miloševiću i Karadžiću, pa i Ratku Mladiću.

Karadžića i Mladića je Haški tribunal prvi put optužio u julu 1995.

Drugu optužnicu, za genocid u Srebrenici, tužilac Ričard Goldston je potpisao novembra 1995. godine i istog dana upozorio na nemogućnost bilo kakve amnestije za Karadžića i Mladića tokom mirovnih pregovora u Dejtonu. Navodno je priče o eventualnoj suspenziji optužnica i pored ovog zahteva ipak bilo, i u njoj su učestvovali, prema pisanju bosanske štampe i neki ruski zvaničnici.

Tamošnji mediji navodili su i da je Ričard Holbruk izjavio kako sa Miloševićem nije diskutovao o Mladiću, jer je "taj general već nevidljiv" i "implementirao vojni deo sporazuma". Kako je vreme odmicalo tako je postajalo jasnije da amnestije ne može biti, odnosno da su Mladić, Karadžič i Gotovina postali najtraženiji na listi optuženih pred tribunalom u Hagu. Navodno se Ratko Mladić sve ove godine krio uglavnom u Srbiji, "Tajm" i "Vreme" objavili su da mu se ovih dana sa raznih nivoa poručuje kako bi bilo najbolje da sebe učini dostupnim tribunalu. Jer je odavno postalo jasno bez Mladićeve predaje teško da ćemo normalno krenuti ka Briselu, Vašingtonu i evroatlantskim integracijama.

Rođen je u Bosni 1943. godine u mestu Božinovići, opštini Kalinovik. Vojnu akademiju završio je 1965 godine u Beogradu. Bio je starešina u redovnom sastavu JNA u Makedoniji, na Kosovu i u Hrvatskoj, a potom i vojsci Republike Srpske. 1991. godine postavljen je za komandanta Devetog korpusa JNA u Kninu, a 1992, samo dan pošto je unapređen u čin general-potpukovnika, postavljen je za načelnika štaba u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na mesto komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske dolazi u maju 1992. i na tom položaju ostaje do decembra 1996. godine sa činom general-pukovnika. Ovo između ostalog stoji u njegovom vojnom dosijeu. Hag je, međutim, tražio i Mladićev bezbednosni dosije, jer bi tu, prema pisanju beogradske štampe, trebalo bi postoji i podatak o mogućem uticaju određene osobe na bezbednost zemlje.

Prema pisanju lista "Danas", pouzdano se zna da je Haški tribunal zanimalo i da li je general Mladić zvanično dobijao penziju iz Srbije. Ostalo je nepoznato da li je Tužilaštvo došlo do podatka o vojnoj penziji, ali je ekipa Insajdera, u poznatoj epizodi koja se bavila Ratkom Mladićem, uspela da od meštana i očevidaca u Bobovom Selu kod Valjeva dobije potvrdu da je on ipak bio u Srbiji, dok su vlasti tvrdile da nemaju pojma gde je on.

I dok je Karla del Ponte uporno tvrdila da je u Srbiji, zvaničnici u Beogadu najmanje desetak puta su pozvali i Mladića i druge optužene da se dobrovoljno predaju i najmanje toliko puta demantovali da se ovaj general i dalje nalazi u Srbiji. Američki zvaničnici su za to vreme kranje pragmatično izjavljivali da je za okončanje rada Tribunala neophodno da se pred njim nađu i Karadžić i Mladić. Ali nisu baš svi podržavali ideju o izručenju onih koje su držali za nacionalne heroje.

Inače prema nekim informacijama, general Mladić je sve do pre koju godinu bez ikakvih problema boravio u svojoj kući u Ulici Blagoja Parovića, u beogradskom naselju Banovo Brdo, a viđan je i na utakmicama reprezentacije i FK Crvena zvezda, kao i u prestižnim beogradskim restoranima, a zatim, tvrde upućeni, i u nekim od kasarni tadašnje Vojske Jugoslavije. Prema pisanju štampe, najozbiljniji pokušaj srpskih vlasti oko utvrđivanja istine u vezi sa vojnim liderom bosanskih Srba otpočeo je nekoliko meseci pošto je Boris Tadić preuzeo kormilo Ministarstva odbrane. Provere su trajale nekoliko meseci, nakon čega je tadašnji ministar odbrane izjavio da je Mladić poslednji put imao kontakte sa zvaničnicima vojske u maju 2002. godine.