Predlog nove strategije NATO-a

Predlog nove strategije Alijanse, čiji su ovo ciljevi, izradio je Savet eksperata, na čijem je čelu bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt.

Nova strategija biće konačno utvrđenja na samitu Alijanse u novembru, u Lisabonu. Ona će zameniti staru koncepciju, definisanu 2000. godine na bazi iskustava iz ratova na Balkanu.

U nacrtu dokumenta o misiji severnoatlantske organizacije u idućih 10 godina, objavljenom u Briselu, navodi se da NATO mora dobiti rat u Avganistanu, unaprediti veze sa Rusijom, odbiti pretnje koje izazivaju iranske rakete i osigurati bezbednost svojih 28 članica.

U tom nacrtu, koji predstavlja osnov za donošenje novog Strateškog koncepta NATO-a, pokušava se da se pomire zahtevi SAD, koje se zalažu za pojačanu ulogu NATO-a u međunarodnim odnosima, i evropskih država, koje žele da se NATO koncentriše na tradicionalno odbrambene zadatke, javila je agencija AP.

"Suočavamo se sa stvarnom pretnjom i potrebom da se zaštitimo od te pretnje, a za to nam je potreban efikasna protivraketna zaštita koji pokriva teritoriju zemalja saveznica", rekao je generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen.

"NATO mora biti svestran i dovoljno efikasan da izvodi operacije daleko od kuće (...) sa ciljem pridobijanja političke volje za izvođenje operacija van svog delokruga. NATO mora omogućiti da sve članice budu uverene u bezbednost svojih teritorija", kazala je Medlin Olbrajt, šefica tima stručnjaka zaduženih za pisanje dokumenta.

Prethodni strateški koncept NATO-a, usvojen 1999. godine, fokusirao se pretežno na njegovu ulogu u održavanju mira u kriznim područjima, poput BiH i Kosova, podsetila je američka agencija.

Posle terorističkog napada na Njujork 2001. godine, njegova uloga proširena je i na teren borbe protiv terorizma, tako da NATO danas ima više od 100.000 vojnika (više od dve trećine čine Amerikanci) raspoređenih u Avganistanu, najviše u istoriji te organizacije.

Neutralne države ne moraju u NATO

U novom Strateškom konceptu NATO-a ne očekuje se da države koje su vojno neutralne promene svoj status. To je ocenjeno u diskusiji "Perspektive o novom strateškom konceptu NATO-a", u organizaciji Fonda "Transkonflikt Serbia".

Drugi sekretar ambasade Češke u Beogradu Jan Vikovski je podsetio da je članstvo bilo koje države u NATO-u dobrovoljno i da u novom streteškom konceptu Alijansa neće inisistirati na priključenju, već će ostaviti svakoj državi da to sama odluči.

Vikovski, koji je predstavnik države čija ambasada je zadužena za kontakt Srbije sa NATO, dodao je da se u novom strateškom konceptu Alijanse očekuje da će svakoj državi biti ostavljeno da sama izvrši analizu bezbednosti i odluči o tome.

Savetnik ambasade Kanade u Beogradu Kenet Suli saglasio se sa češkim kolegom, dodajući da novi strateški koncept neće pominjati ništa više preko koncepta Partnerstvo za mir.

Vikovski i Suli, čije države su članice NATO, pozitivno su ocenili nacrt novog strateškog koncepta Alijanse, ukazujući istovremeno da treba sačekati da taj dokument bude konačno usvojen.

Predstavnici neutralnih zemalja Švjcarske i Austrije naveli su na panelu "Neutralne države u svetlu novih bezbednosnih izazova" viđenja svojih država u odnosima sa NATO.

Ataše za odbranu ambasade Švajcarske u Beogradu Markus Vidmer je podsetio da je neutralnost Švajcarske permanentna i da ta država nije članica ni NATO ni Evropske unije.

On je dodao da Švajcarska istovremeno sarađuje sa NATO kroz program Partnerstvo za mir, navodeći kao primer učešće u mirovnim operacijama UN, zašta je neophodna odluka parlamenta.

Ataše za odbranu ambasde Austrije u Beogradu Rainhard Šoberl je podsetio da ta država nije članica NATO, ali da sarađuje sa Alijansom kroz program Partnersvo za mir.

On je, kao i njegov švajcarski kolega, naveo da Austrija nema nameru da se priključi NATO-u, ali da je aktivni član Partnerstva za mir.