Pad životnog standarda u Srbiji

Prošle godine, mereno naštom metodologijom, porast cena bio je 10,1 a mereno evropskim standardima 6,6 odsto. Ekonomski analitičar Vladimir Vučković uveren je da je pad životnog standarda znatno veći od objektivnih pokazatelja o inflaciji.

"Građani u oba slučaja osećaju da im slabi kupovna moć. Kada ovome dodamo i stagnaciju plata, opadanje plata, neizvesnu budućnost, jasno je da je taj subjektivni osećaj slabljenja životnog standarda mnogo veći nego što to objektivni pokazatelji o inflaciji pokazuju“, kaže Vučković.

Narodna banka zvanično je saopštila da je ostvaren projektovani cilj jer je prošlogodišnja inflacija bila 6,6 odsto. Kako međutim tvrde predstavnici kompanija "Food land“ i "Modus“ Vasa Lekić i Milan Knežević ta preduzeća su tu inflaciju osetila u mnogo većoj meri od one koju navodi Narodna banka Srbije.

"Za nas je ta inflacija bila mnogo veća od 10 posto pogotovu zato što smo imali istopljen profit. Na kraju godine imali smo 20 posto devalvaciju ali 80 posto gubtka porfita“, kaže Vasa Lekić iz kompanije "Food land".

„Sasvim izvesno da su troškovi poslovaja poskupeli preko 20 procenata i da firme moraju da uvaže barem od 10 do 15 procenata realne inflacije. U protivnom, celokupna inflacija se zapravo preliva na privredu, čiji će i poslovanje i potencijali finansijski za taj iznos manje vredeti“, kaže Milan Knežević, konfekcija "Modus".

Subjektivni doživljam može ali i ne mora biti u saglasnosti sa tim statističkim prosekom. Zato građani imaju o cenama inflacije svoje mišljenje koje se razlikuje od zvaničnog.

"Ne znam kolika je bila po Narodnoj banci, njima ne treba verovati jer mi mnogo teže živimo".

"Mislim da je bila veća, bar 10".

"To je negde sigurno 20, 30 posto".

"Bar 30 posto...dosta smo je osetili".

Za ovu godinu planirana je inflacija od 6 odsto. Još je nepoznato da li će rast cena srušiti projekcije, ali sudeći prema početku godine i novim cenama energenata, prognoze nisu ohrabrujuće.