Podneta tužba protiv Hrvatske

Tužbu u Hagu predao je pravni zastupnik Srbije Saša Obradović. U dokumentu koji je podnet međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija Bljesak i Oluja.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da Srbija nije imala izbora nego da podnese kontratužbu protiv Hrvatske za genocid.

Srbija je radila sve da do takvog epiloga ne dođe, ali nije imala izbora nego da podnese kontratužbu protiv Hrvatske za genocid, rekao je Jeremić.

"Ulazimo u novu fazu odnosa sa Hrvatskom koja podrazumeva sudski proces, ali i pored toga naša namera je da u regionu zapadnog Balkana vlada mir i stabilnost, da pokušamo da saradjujemo na putu integracija u EU", kazao je Jeremić.

Odluka da se na hrvatsku tužbu iz 1999. godine reaguje protivtužbom doneta je još u novembru 2008. godine. Rad na tužbi trajao je godinu dana a za to vreme Zagreb je javno pozivan da se spor reši van suda.

Na pozive Beograda negativno su odgovarali svi dosadašnji predstavnici vlasti, ali i oba predsednička kandidata.

Ivo Josipović, podsećajući da je lično pisao tužbu, rekao je da je od nje moguće odustati samo ako Srbija prihvati da je odgovorna za genocid u Hrvatskoj i pristane da plati ratnu štetu.

Milan Bandić, s druge strane, poručio je Srbiji da bi bilo bolje da u svojim redovima potraži Vilija Branta i pošalje ga u Vukovar.

Sudu će biti predočeni i podaci o žrtvama i to ne samo onim koje su stradale u sukobima do 1995. godine, nego i onima koji su stradali posle ratnih okršaja ili u pokušajima da se vrate iz izbeglištva.

Nekadašnji ambasador Srbije u Hrvatskoj, sada predsednik Foruma za međunarodne odnose Milan Simurdić kaže da će tužba Srbije imati uticaj na međusobne odnose dve zemlje.

"Hrvatska je propustila priliku da odustane od svoje tužbe, da potraži vansudski dogovor za rešenje tog pitanja, koje svakako spada u jedno od najtežih otvorenih pitanja u udnosima između dve države”, naveo je Simurdić.

“Uticaj na odnose u ovom momentu može se samo prognozirati. Bojim se da će atmosfera biti dodatno narušena, inače su naši odnosi na lošoj putanji od hrvatskog priznanja Kosova, a sa druge strane, biće veoma teško povratiti politički dijalog u normalu i raditi na rešavanju još niza drugih otvorenih pitanja, što je svakako u interesu Srbije, a ja se nadam – i Hrvatske”, kazao je on.

Tužba protiv Hrvatske sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata. U tom kontekstu biće pomenuto i masovno stradanje Srba u ustaškom logoru Jasenovac.

Simurdić kaže da ne bi bilo dobro da se podnošenje tužbi odrazi na položaj Srba u Hrvatskoj.

“Ono što bi svakako bilo loše je da Srbi u Hrvatskoj, koji su bili sa jedne strane žrtva jedne veoma teške situacije i politike tadašnjeg hrvatskog rukovodstva, a iskreno govoreći i jedne potpuno pogrešne politike Beograda, imaju dodatne teškoće u momentu kada pokušavaju da se rekuperiraju, da se vrate kao politički subjekt na hrvatsku scenu i da reše deo svojih nasleđenih problema”, rekao je Simurdić.

Podsetimo, Hrvatska je neposredno posle bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Međunarodnom sudu pravde podnela tužbu u kojoj traži da Srbija bude proglašena krivom za kršenje Konvencije o genocidu, kao i da sud naloži Beogradu da kazni sve počinioce zločina, da Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio sud.