Rasprava o Kosovu u Hagu

Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova predstavlja akt etnički motivisane secesije i potkopava temelje međunarodnog prava, tvrde članovi delegacije Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. Tokom deset dana rasprave, svoj stav o otcepljenju Kosova od Srbije izneće pravni predstavnici 28 zemalja, članica UN-a, a sud će saslušati i argumentaciju Vlade Kosova.

Iako je proglašenje nezavisnosti Kosova očigledno kršenje važeće Rezolucije 1244 i suvereniteta Srbije, Vlada u Beogradu odlučila je da reaguje na odgovoran način, rekao je šef delegacije Dušan Bataković, koji je ambasador Srbije u Parizu.

On je ponovio da Srbija neće odustati od borbe za odbranu teritorijalnog integriteta, ali da je spremna “na fleksibilnost” u traženju praktičnih rešenja za trenutnu situaciju.

Bataković je naveo da se nada da će odluka suda biti takva da podstakne nastavak pregovora koji će dovesti do rešenja prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu.

Zastupnici Srbije podsetili su sudije da su odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti doneli privremeni organi vlasti na Kosovu, u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 kojom je garantovan teritoritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije.

Odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti doneli su organi privremene samouprave koji su formirani u skladu sa Rezolucijom 1244. Međutim, odluka Skupštine, koju je potpisao predsednik Kosova, a podržao i premijer, nije u skladu sa Rezolucijom niti ustavnim okvirom koji je važio u trenutku donošenja te odluke, podsetio je Vladimir Đerić.

On je rekao da je neodrživ pokušaj delegacije Prištine da tu činjenicu izbegne predstavljajući, u argumentaciji pred sudom, da odluku o proglašenju nezavisnosti nisu doneli organi privremene samouprave nego "demokratski izabrani predstavnici naroda".

Čak i kada bi bilo tako, čulo se na raspravi, i ti relevantni činioci imali bi, takođe, obavezu da se pridržavaju međunarodnog prava, koje su prekršili jednostranim izglasavanjem deklaracije o nezavisnosti.

Profesor Marselo Koen zapitao je koji su to argumenti koji bi ubedili sud da Kosovo treba posmatrati kao “jedinstven slučaj”, što predlaže veći broj zemalja koje prodržavaju nezavisnost.

Koen je rekao da nikada do sada ni Generalna skupština UN, ni Savet bezbednosti niti bilo koja druga međunarodna instituticija nije prihvatila otcepljenje jednog dela teritorije neke države na način koji to zagovaraju oni koji podržavaju nezavisnost Kosova.

Delegacija Srbije (Beta)

Nemački profesor međunarodnog prava, član delegacije Srbije, Andreas Cimerman upozorio je da je secesija Kosova izvedena u vreme dok je pokrajina bila pod upravom misije Ujedinjenih nacija.

U svetu ima više takvih misija i one se uvek uspostavljaju uz saglasnost vlasti u datim zemljama, rekao je Cimerman.

“Bio bi opasan presedan ako bi te zemlje, posle iskustva sa Kosovom, zaključile da dolazak mirovnih snaga zapravo predstavlja prvi korak u secesiji kriznih regiona koji traže nezavisnost“, naveo je on.

Obraćajući se sudijama Međuanarodnog suda pravde Dušan Bataković je rekao da Srbija osuđuje zločine počinjene nad Albancima, ali je dodao da su zločini počinjeni i nad Srbima i nealbancima.

Bataković je podsetio da je Srbija ponudila široku autonomiju kosovskim Albancima, uključujući o članstvo u međunarodnim organizacijama, ali da su svi predlozi odbačeni u pregovorima koji su u startu bili osuđeni na propast zbog "očigledne pristrasnosti specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija".

Teza kosovske delegacije

Kosovo je nezavisna država i tu činjenicu ništa ne može da promeni, rekao je šef delegacije Prištine Skender Hiseni.

Dovođenje te činjenice u pitanje moglo bi da ugrozi bezbednost u region, naveo je Hiseni.

Tokom tročasovne argumentacije čulo se da međunarodno pravo ne zabranjuje otcepljenje neke teritorije od države kojoj pripada, niti međunarodno pravo uređuje načine na koje nastaju ili nestaju države.

Delegacija Prištine u sudu nema tretman države već se vodi kao "autori jednostrano usvojene deklaracije o nezavisnosti".

Prema rečima HIsenija, put za proglašenje nezavisnosti započeo je još u Rambujeu kada se u pregovaračkim dokumentima pojavila klauzula da će u odlučivanju o sudbini Kosova biti uzeta u obzir “volja naroda”.

A konačni podstrek bila je misija Martija Ahtisarija i njegove reči da Kosovo i Srbija ne mogu ostati zajedno zbog zločina koji su počinjeni nad Albancima.

Govoreći o tim zločinima i Hiseni i britanski ekspert za međunarodno pravo Majkl Vud podsetili su na presudu bivšim funkcionerima SRJ i Srbije koji su u Haškom tribunalu osuđeni zbog tih zločina.

Vud je, inače, dao i zanimljiv sažetak regionalne istorije tvrdeći da ugrožavanje prava Albanaca seže daleko u prošlost kada su “Srbi oteli Kosovo Otomanskoj imperiji, pridružili ga Srbiji I počeli ugrožavanje albanskog stanovništva”.

Majkl Vud tvrdi da je finale procesa proglašenja nezavisnosti praktično započeo generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, kada je pokrenuo pregovarački proces o budućem status.

Dvogodišnji razgovori, na koje su, tvrdi Vud, pristale sve strane, kao i ocena da je status kvo neodrživ, neminovno su doveli do usvajanja deklaracije o nezavisnosti.

“Jednostrano proglašena nezavisnost nije bila neočekivani niti slučajni akt, ni iznenađenje, a svakako ne kršenje međunarodnog prava”, stav je delegacije Prištine.

Zastupnici Prištine, inače, tvrde da međunarodno pravo ne propisuje pravila secesije niti određuje kada jedna država nastaje ili nestaje. A Vud tvrdi da “ništa iz Rezolucije 1244 usvojene 1999. godine nije bilo prepreka da se usvoji Deklaracija o nezavisnosti 2008. godine”.

Štaviše, prema rečima Šona Marfija, u Rezoluciji nema nijednog stava koji bi sprečavao Albance da proglase nezavisnost ili ih primoravao da ostanu deo SRJ ili Srbije.

Govoreći o Kosovu, Skender Hiseni je uveravao sudije da je reč o državi u kojoj funkcionišu zakoni, radi parlament i ustavni sud, a tu činjenicu, istakao je, prihvata i “sve veći broj Srba” koji se uključuju u rad lokalne samouprave.

Kao dokaz je naveo podnošenje čak 21 srpske izborne liste na nedavno održanim lokalnim izborima “uprkos protivljenju i pritiscima” kojima su Srbi sa Kosovo izloženi od strane Beograda.

On je naveo da je Priština zainteresovana za dijalog sa Beogradom koji može biti samo o detaljima, ali nikako o statusu pokrajine.

Istorijska rasprava

Tokom deset dana rasprave, svoj stav o otcepljenju Kosova od Srbije izneće pravni predstavnici 28 zemalja, članica UN-a.

Rasprava je istorijska, kažu i u samom sudu.

Nijedan spor ili rasprava do sada vođeni pred sudom pravde nisu okupili toliko učesnika - 36 zemalja predalo je pisane podneske, a 28 će učestvovati i u usmenoj raspravi.

Odluka suda, preciznije "savetodavno mišljenje" očekuje se do leta 2010. godine. Odluka nema obavezujuću snagu ni za jednu zemlju, ali ima nespornu pravnu i moralnu težinu.

Sudije MSP-a (Fonet)

U usmenoj raspravi, koja će trajati do 11. decembra, stavove za nezavisnost i protiv nje izneće, između ostalih Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Španija, Saudijska Arabija, Venecuela...

Ova rasprava se, po mnogo čemu, smatra istorijskom. Prvi put u jednom sporu pred Sudom pojaviće se Kina, a prvi put, posle više od 50 godina, 8. decembra suprotne stavove o jednom međunarodnom problemu izneće delegacije Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

U raspravi će učestvovati i tri preostale stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tela u kome nije mogla da prođe rezolucija o nezavisnom Kosovu.

Zato rasprava privlači i veliki broj novinara, pa će oko njih 80, u narednih deset dana, pratiti argumentaciju koja će biti iznošena u Međunarodnom sudu pravde.