Hitno reforma penzionog sistema

MMF nastavlja razgovore sa predstavnciima vlasti u Srbiji. Danas su se sreli sa potpredsednikom vlade Jovanom Krkobabićem i ministrom za rad Rasimom Ljajićem. Razgovarali su između ostalog o reformi napregnutog penzionog sistema Srbije koji se za sada neće u velikim rezovima menjati.

Penzije i penzioni sistem Srbije bili su u fokusu današnjih odvojenih razgovora predstavnika MMFa sa potredsednikom vlade Jovanom Krkobabićem i ministrom za rad Rasimom Ljajićem, koji je već u načelu prihvatio predlog da se ne povećava starosna granica po kojoj žena odlaze u penziju.

Lider PUPSa je ekspertima MMFa rekao da su penzije u Srbiji niske, da u toj oblasti nema mesta za rezove, ali im je ipak predočio detaljnu sliku o sveobuhvatnoj reformi penzionog sistema koju će Vladi Srbije dostaviti u decembru. Nešto ipak pod hitno mora da se promeni kako ovo ne bi postala zemlja starih koje jednog dana neće imati ko da izdržava. Da bi se lagodno išlo u penziju po postojećem sistemu koji je u krizi već 20 godina, potrebno je na jednog penzionera imati pet zaposlenih, što se ne može postići čak i kada bi Srbija imala 100 procentnu zaposlenost i rast privrede na nivou koji ima Kina.

Srbija, naime, ima million i šest stotina hiljada penzionera na nešto manje od dva miliona zaposlenih. Od tog broja preko 1,3 miliona penzionera je iz kategorije bivših zapolsenih, 224 000 su poljoprivredni penzioneri, dok je 53 000 iz kategorije samostalnih delatnosti. Jelica Timotijević, direktorka sektora za odnose sa javnošću u Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja za B92 kaže da je od ukupnog broja penzionera najveći broj njih u penziju otišao tako što je navršio potrebne godine starosti ili staža.

“Takvih je oko 900 000. U invalidskoj penziji je oko 360 000, dok porodičnu penziju korisiti oko 350 000 osoba”, kaže Jelica Timotijević. “S obzirom na to da se starosna granica za penziju poslednjih godina pomera za po šest meseci godišnje, ove godine u starosnu penziju odlaze žene sa 59 godina života iIi 35 godina staža, a muškarci sa 64 godine života ili 40 godina staža. Sledeće godine ta granica će se pomeriti za još 6 meseci, da bi od 2011. godine taj limit bio 65 godina za muškarce, 60 godina starosti za žene”.

Timotijevićeva tvrdi da ima više penzionera nego penzionerki i to za desetak posto. “Godina doživljenja penzije za muškarce je negde 76-77 godine života, dok je za žene ta granica niža za neke dve-tri godine, znači 74-75 godine života”, kaže ona.

Već godinama penzioni sistem, koji se do pola puni od dopinosa zaposlenih, a od pola iz budžeta Srbije, praktično je neodrživ.

Da je potrebno učiniti reforme svesni su svi koji su bili na vlasti od petog okotbra, ali retko ko se sa tim zaista uhvatio u koštac.

Ministar za rad i socijalnu plitiku Rasim Ljajić kaže da će promene biti postepene: “Uradićemo ono što je najbezbolnije da ispravimo neke nelogičnosti iz zakona o penzijskom invalidskom osiguranju. Neće biti izjedačanavanje starosne granice za žene i muškarce. U našim uslovima to ne bi bilo ni logično ni opravdno, ali sasvim sigurno da postoji značajan prostor za poboljšanja u sistemu penzijsko-invalidksog osiguranja”, rekao je Ljajić.

On podseća da je 22 odsto penzionera u invalidskoj penziji i da ima isto toliko penzionera koji imaju beneficirani radni staž. “Prema tome, neophodne su reforme”, zaključuje Ljajić.

Srbija, kao uostalom i sve druge evropske zemlje, ima staro stanovništvo, ali prema rečima ekonomskog analitičara Zorana Popova, kada bi demografija bila jedini problem, penzioni sistem bi se mogao uravnotežiti.

Dodatni problemi su siva ekonomija i struktura plaćanja doprinosa zaposlenih, gde poslodavci često plaćaju doprinose državi na “minimalce“, a ostatak plate koji prolazi neoporezovan ide na ruke.

“Mi sada trentuno imamo nešto više od million i po penzionera, da bi postojeći sistem to izdržao nama treba četiri i po miliona zaposlenih, što je nemoguće, jer to znači da i deca od 10 godina treba da rade”, kaže Popov i nastavlja: “Ali, kada bi i sve zaposlili, uz ovoliku sivu ekonomiju i ovoliko neplaćanje doprinosa, mi ne možemo da stabilizujemo sistem. Uz to postoji jedan veliki defekt koji je politički uslovljen da političari rešavaju ekonomske pobleme pojedinih preduzeća tako što radnike prevremeno pošalju u penziju na ovaj ili onaj način. I to prevremeno penzionisanje u poslednjih 5-6 godina izgleda da je poprimilo obim od nekih 200 000 ljudi koji su znači otišli u penziju, a hteli su da rade”.

Srpski budžet koji dotira penzioni sistem dodatni udrac dobio je prošlog septembra u vreme izbijanja svetske ekonomske krize, kada je kao uslov za formiranje vlade morao da se prihvati zahtev PUPS-a Jovana Krkobabića da penzije budu 70 posto od prosečne zarade.

Taj politički uslov se neće menjati ni posle razgovora sa MMF-om, ali ono što se mora promeniti, prema rečima Zorana Popova, jesu uslovi za beneficirani staž kao i kriterijumi za invalidske penzije.

“Vi imate nemali broj penzionera sada u strukturi koji primaju penziju po 50 godina, jer su i kod nas nekada odlazili u penziju sa 25-30-35 godina”, kaže Popov. “Recimo, jedna masa policajaca je penzionisana sredinom šezdesetih kada je Ranković otišao sa vlasti, i tako u talasima, početkom sedamdesetih opet jedan talas penzionisanja. Jedna od stvari koja mora da se ukine je da se strahovito pooštri i isključe mogućnosti da ljudi prevremeno odlaze u peniziju, takođe mora dobro da se pretrese ovaj beneficirani staž i odlazak u penziju jer i tu u sektoru policije i vojske kao i u nizu drugih delatnosti nisu stvari najbolje rešene. A čini mi se da bi trebalo preispitati i neke stvari oko invalidskih penzija”, tvrdi Popov.

Ako je za utehu, Srbija ipak nije rekorder po ovom pitanju.

Prema podacima Svetske banke, to je Hrvatska u kojoj je prosečno doba penzionera 50 godina, gde je blizu 73 000 stanovnika u dobi od 35 do 49 godina života otišlo u penziju i više ne radi. Mladi hrvatski penzioneri su uglavnom muškarci.