Šta donosi reforma sudstva

U Srbiji će od Nove godine pravdu deliti dvostruko manje sudija. Predviđena reforma pravosuđa podrazumeva da je oko 2.500 sudija dovoljno da podmiri sve potrebe srpskog društva za suđenjima. Za oko mesec i po dana biće poznato ko su nove sudije, dok će nove tužioce Srbija dobiti nešto kasnije, pošto je konkurs raspisan ove nedelje.

Vlast očekuje dobre rezultate reformi koje sprovodi, dok je stručna javnost oprezna i uzdržana.

Suđenja crkvenim velikodostojnicima Pahomiju i Ilarionu za zlostavljanje dece, bivšem šefu beogradskog centra Državne bezbednosti Milanu Radonjiću i njegovim saradnicima za otmicu nekadašnjeg kolege Vladimira Nikolića i brojni drugi slučajevi koji su uzburkali javnost, zastareli su najčešće zbog nedovoljne efikasnosti samog sudskog procesa.

Prema novom uređenju pravosuđa, ovakvih situacija više ne bi trebalo da bude. Nove sudije i tužioci biće izabrani na osnovu stručnog mišljenja o dosadašnjem radu, broju rešenih predmeta, poništenih odnosno potvrđenih presuda i drugih kriterijuma, kaže ministarka pravde Snežana Malović.

“Prema pravilniku o kriterijumima koji je usvojio Visoki savet sudstva važi oboriva pretpostavka da svako ko je sada sudija ispunjava uslove kriterijume stručnosti i dostojnosti da bude u budućem pravosudnom sistemu Srbije, ali naravno ta pretpostavka je oboriva zavisno od rezultata rada, kriterijama stručnosti i naravno kriterijuma dostojnosti”, objašnjava ministarka pravde.

Predlog Visokog saveta za izbor sudija mora da potvrdi Skupština Srbije.

Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić ne veruje da je moguće namestiti izbor, a jedinu moguću politizaciju vidi u Skupštini, koja mora da potvrdi predlog stručnjaka.

“Moguće je da neko od tih lica sa tog spiska ne bude izabran jer se nekome možda zamerio, pa mu određena stranka ne da poverenje, a drugi iako je možda bio slabiji dobije poverenje. Ono što je garancija je da ako ne bude popunjen potreban broj kandiata ponovo VSS dobija stvar u svoje ruke, ponovo on predlaže kandidate i može da predloži ista lica”, navodi Ilić.

Advokat i jedan od stručnjaka koji su učestvovali u izradi izveštaja Evropske komisije o reformama u Srbiji Božo Prelević ističe da punu odgovornost za kadrovski kvalitet ima Vrhovni savet sudstva i da on ne sme da poklekne pred eventualnim pritiscima.

“Procedure su takve da obezeđuju da najboji prođu, ali one su zasnovane na diskrecionim pravima ljudi koji čine Savet sudstva”, dodaje Prelević.

Svi izabrani predstavnici pravosuđa proći će kroz provere svog rada ponovo kroz tri godine. Ukoliko se ispostavi da nisu dovoljno efikasni i ne mogu da odgovore zahtevima posla, biće zamenjeni drugima.