EK o odnosima Srbije i Hrvatske

U iscrpnom godišnjem izveštaju Evropske komisije o reformama koje Hrvatska sprovodi na putu u EU, navodi se da je do poboljšanja odnosa Beograda i Zagreba došlo posebno posle poseta na najvišem nivou između dve zemlje koje i dalje imaju režim bez viza, ali da nije bilo pomaka ka sporazumu o pitanju granica.

Navodeći da je bilo "izvesnog napretka u saradnji oko dve hiljade slučajeva lica nestalih u ratu", Evropska komisija ukazuje na to da su "ostala otvorena pitanja vezana za imovinu, posebno za nadoknadu za stanarska i vlasnička prava, povratak izbeglica, kao i postupak za genocid pred Međunarodnim sudom pravde".

U ovoj iscrpnoj analizi se naglašava da je "ekonomska saradnja u usponu, mada je obim srpskih ulaganja u Hrvatsku ograničen u odnosu na nivo hrvatskih ulaganja u Srbiju, moguće i zbog oklevanja Hrvatske da prihvati srpske investicije".

Takođe se upozorava da je u Hrvatskoj "i dalje problem nekažnjavanje počinioca ratnih zločina, posebno kad su žrtve Srbi ili ako su vinovnici članovi hrvatskih oružanih snaga".

Delimično je popravljena zaštita manjinskih i kulturnih prava i manjina, dodaje se u dokumentu, "ali je bilo nekih izveštaja o napadima iz etničkih pobuda, kad je reč o pripadnicima srpske manjine".

"Policijska istraga je pospešena, mada malo slučajeva završi pred sudom. O mnogim takvim slučajevima nema izveštaja zbog nepoverenja u vlasti i netrpeljivosti prema Srbima u široj javnosti", piše dalje.

"Članovi srpske zajednice, uključujući one koji su ostali u Hrvatskoj tokom rata, suočavaju se s teškoćama kad je reč o dobijanju posla, posebno u ratom pogođenim područjima", ukazuje se i dodaje da se "diskriminacija nastavlja, posebno u javnom sektoru na lokalnoj ravni".

"Nužno je da Hrvatska podstakne duh trpeljivosti prema srpskoj zajednici i preduzme valjane mere da se zaštite oni koji sui dalje na udaru pretnji ili diskriminacije, neprijateljskih postupaka ili nasilja", zaključuje se u godišnjem dokumentu Evropske komisije.