Glavaš u ekstradicionom pritvoru

Prema rečima portparolke Suda BiH Manuele Hodžić, sudija Branko Perić svoju odluku, koja se tumači kao presedan u pravosudnim odlukama dveju zemalja, obrazložio je sumnjom da je zahtevom za državljanstvom BiH Glavaš želeo da izbegne gonjenje za presude u kojima je kasnije proglašen krivim za ratni zločin.

Državljanstvo BiH Glavaš je dobio 22. oktobra 2008. kad je postupak protiv njega bio u toku.

Glavaševa odbrana se na ovu odluku može žaliti u roku 24 sata, a o njoj odlučuje Apelacioni sudu.

Glavaš je zbog ratnih zločina nad srpskim civilima po Osijeku u prošli petak osuđen na deset godina zatvora.

Kako se od januara 2008, zahvaljujući poslaničkom imunitetu koji mu je potvrđen na inicijativu HDZ-a branio sa slobode, Glavaš nije morao doći na izricanje presude, pa je istog dana pobegao u BiH, računajući da ne može biti izručen zato što ima i državljanstvo te zemlje. Inače, Glavaš je juče, iznoseći odbranu, zatražio da bude pušten na slobodu, s obzirom na to da je državljanin BiH.

On je rekao da je u svakom trenutku spreman da pristupi novom suđenju po optužnici koja ga je teretila u Hrvatskoj, ali je dodao da je to spreman da uradi samo pred "nepristrasnim sudom", kakvim smatra Sud BiH.

Problem zakona o državljanstvu

Inače, Glavašev slučaj ponovo je u Bosni i Hercegovini pokrenuo rasprave o zloupotrebi dvojnog državljanstva za skrivanje od pravde.

Ministar bezbednosti BiH Tarik Sadović ocenio je da bekstvo Branimira Glavaša iz Hrvatske pokazuje do koje je mere došla zloupotreba instituta dvojnog državljanstva.

"Ljudi optuženi i osuđeni za najteža krivična dela, uključujući i ratne zločine, organizovani kriminal, korupciju, kada osete da će pravda doći po svoje, odšetaju se u drugu državu i onda slavodobitno izjavljuju: ovo je moja prava domovina", rekao je Sadović.

On je, u razgovoru sa Radio Slobodna Evropa, istakao da se takvi ljudi, rugaju pravdi i rugaju se državama, Hrvatskoj, BiH, ali i Srbiji i Crnoj Gori.

Glavni državni tužilac Bosne i Hercegovine Milorad Barašin smatra da ovaj slučaj nije značajan samo kad je reč o Glavašu.

Ovo je, kako kaže, znak da se u celom regionu moraju rešiti neke stvari u domenu zloupotrebe pravnih propisa, posebno kad je reč o dvojnom državljanstvu.

Barašinova izjava zapravo otvara drugu, mnogo zanimljiviju raspravu.

Iako je Glavaš državljanstvo Bosne i Hercegovine dobio legalno, prema važećim zakonskim procedurama, postavlja se pitanje kakav je to zakon koji omogućava dobijanje državljanstva, a da pri tom lice koje traži državljanstvo nije dužno priložiti ni dokument kojim dokazuje da se protiv njega ne vodi sudski postupak.

To praktično znači da Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine može dati saglasnost za dodeljivanje državljanstva svakom prestupniku, kriminalcu ili ratnom zločincu, samo ako on dokaže bosanskohercegovačko poreklo.

Javnost je takođe iznenađena vešću da je jedan od glavnih kreatora i pomagača Glavaševog dolaska u Bosnu i Hercegovinu, ili tačnije - bega iz Hrvatske, general Željko Šiljeg, čiji dom u Ljubuškom je prijavljen kao Glavaševo novo prebivalište u Bosni i Hercegovini.

Reč je o bivšem oficiru JNA, koji je početak rata dočekao u kninskoj kasarni, odakle je Ratko Mladić komandovao operacijama granatiranja Kruševa.

Mediji u Bosni su, pozivajući se na informacije iz obaveštajnih službi, objavili kako je Mladić i venčani kum Željka Šiljega.

Kako god da se shvati zamršena mreža čudnih veza među ratnim zločincima na raznim stranama, činjenica je da je Glavašev beg u Bosnu i Hercegovinu dugo i pažljivo planiran.

Glavašev primer jasan je znak da će nedorečenosti, ili bolje rečeno nedopustive pukotine zakona o dvojnim državljanstvima - proizvesti nesagledive posledice za celi region.