Provera navoda o "Ušću"

Posle informacija o načinu na koji je izgrađen poslovni centar "Ušće", a koje su objavljene u emisiji “Insajder”, poslanici radikala traže osnivanje anketnog odbora. Oni tvrde da su dokumentaciju o malverzacijama u tom poslu dostavili svima nadležnim, od republičkog tužilaštva do predsednioka republike. Ministar policije kaže da se slučajem “Ušće” bavi služba za borbu protiv organizovanog kriminala.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da je dokumentaciju o malvezacijama u vezi sa izgradnjom poslovnog centra “Ušće” dobio od poslanika radikala.

“Tihomir Živanović je dokumentaciju dostavio mom kabinetu, a moj kabinet Službi za borbu protiv organizovanog kriminala. Tako da nemamo razloga nikoga da štitimo, a naročito pošto vi znate da je CK nekada bio u vlasništvo SPS-a , nemam baš razloga da štitim nekoga ko je to oteo”, poručio je Dačić.

Iako su dobili informaciju da se slučajem bavi Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), radikali će tražiti i formiranje ko zna kog po redu anketnog odbora.

Radikali smatraju da su u slučaj ušće umešani najviši državni rukovodioci i da tužilaštvo time nije želelo da se bavi.

“SRS će u skladu sa polovnikom zatražiti anketni odbor da bi se otklonile sve činjenice u vezi sa ‘Ušćem’. SRS je još 2008. počela da traži dokumenta na koji način je izgrađen centar ‘Ušće’”, naveo je šef poslaničke grupe radikala, Dragan Todorović.

U vladajućoj koaliciji u ovom trenutku ne vide razlog za formiranje anketnog odbora.

“Za nas je važno da institucije koje su nadležne za utvrđivanje pune istine urade svoj posao. Anketni odbor mislim da je nepotreban”, smatra šefica poslaniče grupe “Za evropsku Srbiju”, Nada Kolundžija.

Podsetimo poslednjih godina skupština je formirala nekoliko anketnih odbora, od onog o prisluškivanju, preko "Knjaz Miloša", trgovine strujom do pitanja nestalih beba, ali ni jedan nije dao konkretne odgovore na pitanje zbog kojih su osnivani.

Beograd: Nismo ustupili zemljište

Reagujući na navode emisije “Insajder”, Skupština grada Beograda odgovornost za to kako je Petar Matić došao do pet hektara zemljišta bez licitacije, prebacuje na bivšu Saveznu vladu.

Oni navode da nisu imali ništa sa prodajom zemljišta na "Ušću" već je prodaju obavila Savezna Republika Jugoslavija još 2002. godine.

U saopštenju Skupštine Beograda navodi se da je zgrada Poslovnog centra "Ušće", poznata i kao zgrada bišeg CK, prodata na osnovu ugovora koji je 3. marta 2002. godine zaključen između prodavca - Savezne Republike Jugoslavije i kupca “Juropijan konstrakšn” d.o.o.

Kako navodi Skupština grada, u tom ugovoru navedeno je da kupac kao vlasnik objekta koji je podignut na gradskom građevinskom zemljištu ima pravo korišćenja zemljišta pod objektom ali i oko njega u granicama od pet hektara.

Na osnovu tog ugovora i saglasnosti Republičke direkcije za imovinu izvršena je uknjižba prava svojine kompanije "Juropijan konstrakšn” nad kupljenim objektima i uknjižba prava korišćenja zemljišta, navodi se u saopštenju Grada u kome se još kaže da grad Beograd ni na koji način nije vršio dodelu pomenutog zemljišta.

Parcele ipak bile odvojene

Tačno je da je savezna vlada prodala zgradu poslovnog centra"Ušće", međutim, to je samo početak, a ne i suština cele priče.

Ekipa “Insajdera” sakupila je za godinu dana, po zakonu o dostupnosti informacija, nekoliko stotina dokumenata o poslovnom centru “Ušće” koji je kupio MPC Petra Matića.

Svi ti dokumenti jasno pokazuju da je parcela od 4 hektara i 85 ari morala da ide na licitiaciju

Dokazi za takvu tvrdnju su: sadržaj ponude za prodaju, zapisnik o izboru najpovoljnijeg ponuđaca, ugovor o prodaji zgrade, mišljenje o statusu gradskog građevinskog zemljista, izvodi iz katastra Novi Beograd i Zemun.

Tu su i sve promene u listovima nepokretnosti koje su se dogodile od 2000. do danas: plan detaljne regulacije iz septembra 2004, plan detaljne regulacije iz decembra 2007, rešenje o formiranju građevinske parcele, dozvola za rekonstrukcije zgrade “Ušće”, prva dozvolu za izgradnju 30 hiljada kvadrata, najnovije rešenje o odobrenju za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji iz juna 2008. kojom je Petar Matić dobio dozvolu da gradi 130 hiljada kvadrata.

Poslednja dozvola za izgradnju Sekretarijata za urbanizam kojom je povećana kvadratura za 100.000 kvadrata pozivala se na izvestaj o formiranju građevinske parcele u bloku 16 republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-2-22/ 2004.

Taj izveštaj B92 je dobio takođe po zakonu o dostupnosti informacija. U ovom izveštaju navodi se da je po zahtevu Matićeve firme izvršeno spajanje dve parcele u jednu i to na osnovu Plana detaljne regulacije.

Plan je usvojen 7. septembra 2004, kada su većinu u Skupštini grada činili odbornici DOS-a, a izmene plana usvojila je skupština grada 24. decembra 2007.

Tada je ovaj plan kao predsednik skupstine garda potpisao Zoran Alimpić.On je za za "Insajder" međutim izjavio da je Skupština grada na taj način izašla u susret investitoru.

Alimpić: Kod ovog konkretnog plana zapravo se izašlo u susret investitoru koji je tu, na tom delu Bloka 16 već bio investitor, njegovim predlozima šta bi on tu mogao i šta bi investitor tu želeo da gradi. Gradska Skupština mu je izašla u susret.

Insajder: Ali kako ste mu izašli u susret, tako što ste poklonili četiri hektara?

Alimpić: Tako što smo usvojili plan. Grad nije odlučio ništa da pokloni. Grad je odlučio da promeni jedan regulacioni plan.

Insajder: Čime je poklonjeno četiri hektara...

Alimpić: Gde je Skupština grada koja predstavlja građane Beograda, na predlog urbanista i arhitekata, smatrala da je to u interesu razvoja grada da imamo još jedan takav reprezentativan objekat.

Skupština grada međutim u jučerašnjem saopštenju ignorisala je ulogu gradskih organa u celom postupku.