Razvoj civilnih aerodroma u Srbiji

Beogradski i niški aerodromi možda više ne budu jedina mesta u Srbiji u kojima će sletati avioni iz inostranstva. Dok se u Novom Sadu razmišlja, Ministarstvo odbrane počinje da realizuje svoj projekat konverzije vojnog aerodroma Batajnica u civilni.

Posle beogradskog, niškog i prištinskog, u Srbiji bi mogao da bude otvoren još najmanje jedan civilni aerodrom.

Iz novosadskog gradskog veća saopšteno je da se radi na projektu izgradnje poletno-sletne staze dužine 2.000 metara.

Član gradskog veća Novog Sada Siniša Bubnjević kaže da će staza služiti za sportske i poljoprivrednje avione, ali i manje lir džetove kapaciteta do 40 mesta kao i za kargo teret.

“Ovo nije konkurencija – ako se neko bude pitao da li je konkurencija Beogradu – ne, nije, jer je za potpuno druge namene. Beograd je ozbiljan aerodrom koji radi sa velikim avionima, ozbiljnim operaterima, što ne znači da ćemo mi biti neozbiljni, ali sa jednostavno manjim kapacitetom“, objašnjava Bubnjević.

Sa izgradnjom aerodroma neće se stati samo na Novom Sadu. Postoje planovi i da se vojni aerodromi u Batajnici i kod Kraljeva konvertuju u civilne svrhe.

Dok se o Lađevcima tek razmišlja, prema rečima Ilije Pilipovića iz Ministarstva odbrane projekat u Batajnici počeo je da se realizuje.

“Manji deo zemlje ustupljen je Agenciji za kontrolu letenja koja ima obavezu da izgradi novi toranj za kontrolu leta. S druge strane ukupna investiciona vrednost od 1,7 milijardi dinara je počela da se realizuje time što je Fond za kapitalne investicije Vojvodine prepoznao i od svog fonda izdvojio 360 miliona dinara za početak te realizacije”’, navodi on.

Ukoliko bude obezbeđeno dovoljno sredstava, batajnički aerodrom mogao bi da profunkcioniše za dve godine.

Plan je da se u toku 2009. urade grubi radovi i osposobe dve poletno sletne staze, kao i da se aerodrom poveže sa autoputem, kaže Pilipović.

“Aerodrom ostaje na upravljanje Vojsci Srbije. Dakle, Vojska Srbije dobija nove moderne infrastrukturne objekte. S druge strane, vojska će razviti propratne sadržaje poput protivpožarne zaštite i sanitetskog obezbeđenja. Samo po sebi govori da će to biti uglavnom predodređeno za kargo terminal”, najavljuje on.

Zamenik beogradskog aerodroma “Nikola Tesla“ Velimir Radosavljević kaže da nijedan novi objekat ne predstavlja konkurenciju ali i navodi da najpre treba u potpunosti iskoristiti raspoložive kapacitete.

“Da bi se sve ovo dogodilo naravno moraju neke stvari da budu ispunjene, a to je da se ratifikuje Sporazum o otvorenom nebu, da se usvoji Zakon o civilnom vazduhoplovstvu i da se sanira situacija u Jatu. Ali po našem mišljenju najvažnije je da Srbija dođe na belu šengen listu. Tek tada možemo da razmišljamo o ozbiljnijem razvoju civiljnog vazduhoplovstva u Srbiji”, smatra Radosavljević.

Sofijski aerodrom je dobar primer kako bela šengen lista utiče na razvoj vazduhoplovnog saobraćaja.

Pre ulaska Bugarske na tu listu, tamošnji aerodrom imao je 25 odsto manje putnika nego beogradski. Situacija je sada promenjena, pa beogradski aerodrom ima isto toliko procenata manje putnika od sofijskog.