Freska oštećena rekonstrukcijom?

Kako tvrde mediji, jedna od najpoznatijih fresaka iz manastira Mileševa, s likom Svetog Save posle restauracije gotovo je našminkana. Stručnjaci ovu restauraciju ocenjuju kao problematičnu, dok pojedini eksperti tvrde da je na ovaj način srednjevekovna svetinja trajno oštećena.

B92, nažalost, nije uspeo da dobije dozvolu da proveri da li je i kolika šteta naneta.

Ipak, poznato je da je živopis prvog srpskog arhiepiskopa, na poziv vladike Filareta, obnovio restaurator Miroslav Stanojlović.

Nedavno su počeli da otpadaju delovi freske, što dovodi u pitanje kvalitet radova na kojim Rastko Nemanjić izgleda podmlađeno i, kako se tvrdi, "našminkano".

Predsednik novoformirane Komisije za zaštitu ovih spomenika Marko Popović kaže da je konzervacija neadekvatna, ali da šteta nije nepopravljiva.

“Po mišljenju struke to je suviše velika intervencija koja nije uobičajena, ali na sreću nije upropastila fresku. Naime, konstatovano je da se retuši, ipak, mogu ukloniti onda kada se bude pristupilo čišćenju celokupnog živopisa”, izjavio je Popović.
Ipak, bivši član Komisije za zaštitu spomenika Marko Omčikus, koji je svojevremeno i sam vodio Republički zavod za zaštitu spomenika, smatra da je retuš obavljen bez kompetentne kontrole, čime je ovaj dragulj srednjevekovnog srpskog slikarstva ozbiljno devalviran.

"Nije bila pitana institucija, nažalost. Jeste čovek bio iz naše institucije, ali on je istovremeno profesor na Crkvenoj akademiji i tu je krenuo u nekakav kompromis, koji nije konzervatorski”, smatra Omčikus.

Iako se i aktuelni predsednik Komisije za zaštitu spomenika Marko Popović i bivši član Marko Omčikus slažu u tome da je uništavanjem manastirskog komleksa i rušenjem zvonika iz XIX veka, devastiran najveći deo naše srednjevekovne monaške naseobine, podeljena su mišljenja kada je reč o proceni stvarne štete koja je restauracijom naneta fresci prvog srpskog arhiepiskopa.

“Mileševa nije na listi svetske kulturne baštine, ali je ona, u našoj valorizaciji, devalvirana. Nema onu vrednost koju je imala pre sedam godina ili ranije”, navodi Omčikus.

“Postoji još jedna komponenta koja će šokirati gledaoca. Freska je očišćena i došle su do izražaja njihove žive boje, a ostali živopis je ostao prljav i zatamnjen, pa je razlika još veća”, kaže Popović.

Stručnjaci kažu da predstoji veliki rad na Mileševskom živopisu i forimiranje komisije konzeravtora koja će odlučiti šta dalje.

Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture već je obrazovao tim koji će se baviti i spornom obnovom Pećke patrijaršije.

Iako su se brojni mediji u poslednje vreme više puta bavili tom temom, zvanično niko nije ne otvorio pitanje na koji način se obnavljaju verski objekti od nacionalnog značaja, kao i ko je odgovoran za eventualnu štetu.