Putin: Izvoz energenata neograničen

Komentarišući spekulacije da bi Rusija mogla da počne da ograničava izvoz nafte i gasa u Evropu, ruski premijer je rekao da se Rusija "ne sprema ništa da ograničava".

"Strogo ćemo ispunjavati ugovorene obaveze, ali ćemo širiti i diversifikovati naše mogućnosti izvoza, za svetsku privredu tako važnog proizvoda kao što je ugljovodonikova sirovina", rekao je ruski premijer u intervjuu državnom TV kanalu "Rusija". S druge strane, načelnik ruske federalne službe za sanitarni nadzor Genadij Oniščenko najavio je da će od sledeće nedelje nastupiti mere za ograničenje prometa zamrznute američke piletine u maloprodaji i društvenoj ishrani, preneo je Interfaks.

Ruski premijer je ponovio da Rusija namerava da prekine sa ispunjavanjem nekih obaveza preuzetih tokom pregovora o stupanju u Svetsku trgovinsku organizaciju u oblasti poljoprivrede i industrije.

Putin je u intervjuu ruskoj TV rekao da Rusija sve ispunjava, a budući da nije članica STO, nikakve olakšice ne dobija, što protivreči interesima nekih grana ruske privrede, između ostalog, poljoprivredi.

Australija preispituje prodaju nuklearnog goriva

Australija je saopštila da preispituje prodaju nuklearnog goriva Moskvi posle ruske vojne akcije u Gruziji.

Prethodna australijska konzervativna vlada saglasila se prošlog septembra da proširi ugovor iz 1990. i proda Rusiji uran, pod uslovom da ga ona ne isporuči Iranu.

"Kada budemo razmatrali ratifikaciju, vlada će uzeti u obzir ne samo glavne tačke sporazuma, već i nedavne događaje u Gruziji", rekao je u parlamentu ministar spoljnih poslova Stiven Smit.

Prethodni premijer Džon Hauard, koji je potpisao ugovor sa tadašnjim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sidneju na sastanku azijsko-pacifičkih lidera, rekao je da će "stroga" kontrola osigurati da uranijum ne bude iskorišćen za nuklearno naoružanje.

Poslanici su, međutim, razmatrajući danas ratifikaciju sporazuma, rekli da je malo verovatno da će se sadašnji premijer Rusije Putin držati uslova ugovora i australijski uranijum iskoristiti u civilne svrhe.

Smit je prošle nedelje izrazio ruskom ambasadoru Aleksandru Blohinu zabrinutost zbog događaja u Gruziji i savetovao danas australijske zvaničnike da predaju ruskoj ambasadi pismo upozorenja da vlada iz Kanbere preispituje nuklearni sporazum sa Moskvom.

Pored Rusije, i Kina i Indija želele bi da kupe australijski uranijum za razvoj civilne nuklearne energije. Australija poseduje 40 odsto ukupnih svetskih rezervi uranijuma.

Laburistička vlada je odbila da proda nuklearno gorivo Indiji jer ta zemlja nije potpisala sporazum o nuklearnom neširenju. Australija je jedna od 35 članica Agencije za atomsku energiju i već prodaje uranijum u 36 zemalja.

Šef australijske Kancelarije za nuklearnu zaštitu i neširenje Džon Karlson rekao je, međutim, da smatra da je malo verovatno da će Moskva prekršiti sporazum jer joj, uprkos domaćim rezervama, treba australijski uranijum kako bi podmirila buduće zahteve za električnom energijom.

"Ukoliko Rusija poništi sporazum, bar što se tiče Australije, ona će obustaviti sve svoje isporuke", dodao je Karlson.

Turska uvodi ograničenja na uvoz ruske robe

Turska je danas uvela ograničenja na uvoz robe iz Rusije kao odgovor na trgovinsku blokadu njenih prevoznika na ulazu u Rusiju od kada su se povećale tenzije između NATO-a i Moskve oko Gruzije.

"Proizvodi koji ulaze u Tursku iz Rusije će od danas biti podvrgunti dodatnim pretragama i moraće da čekaju na granici", rekao je turski zvaničnik koji nije želeo da mu se navede ime.

Ova mera se preduzima kao odgovor na dugo čekanje turskih izvoznika na graničnim prelazima sa Rusijom od kada je Turska, koja je članica NATO-a, dozvolila američkim brodovima da prođu kroz Bosforski moreuz do Crnog mora da dostave pomoć Gruziji posle prošlomesečnih sukoba.

"Rusija je otpočela primenu ovih mera, i mi smo primorani da odgovorimo istom merom", rekao je taj turski zvaničnik.

Rusija tvrdi da su dugotrajne inspekcije turskih kamiona na graničnim prelazima zbog novog carinskog zakona, ali analitičari smatraju da Moskva time želi da pokaže svoju ekonomsku snagu da bi izvršila pritisak na Ankaru.

Rusija je najveći turski trgovinski partner i snabdeva je sa dve trećine ukupnih potreba plina. Moskva je izrazila negodovanje zbog, kako ona smatra nagomilavanja brodova Alijanse u Crnom moru.

Turska, koja je blizak saveznik SAD-a i koja želi da postane član EU, primorana je da balansira između NATO-a s jedne strane i Rusije sa druge u kojoj ima velike finansijske i energetske interese.

Sutra se očekuje poseta ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova Istanbulu gde bi trebalo u najvećem delu da razmatra prolaz brodova kroz Bosforski moreuz.