G8: Potrebna globalna rešenja

Ipak, samit Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije pokazao je sve veće razlike u odnosu na zemlje u razvoju i primorao je neke svetske lidere da priznaju da je većina najhitnijih pitanja isuviše komplikovana da bi se njima bavili sami.

"Suočavamo se sa globalnim problemima kojima su potrebna globalna rešenja", rekao je britanski premijer Gordon Braun u svojoj završnoj reči.

Nemačka kancelarka Angela Merkel bila je direktnija: "G8 više nije dovoljna da reši mnoge probleme".

Domaćin, japanski premijer Jasuo Fukuda, ocenio je da je sustizanje mogućih globalnih kriza učinili samit izuzetno važnim, ali i teškim.

"Imali smo mnogo žučnih rasprava. Ovogodišnji samit bio je najvažniji poslednjih godina", rekao je on.

Samit je održan pod velikim merama bezbednosti u planinskom odmaralištu na ostrvu Hokaidu. Zajedno sa razvijenim zemljama bili su pozvani lideri grupe pet vodećih zemalja u razvoju,koje zajedno predstavljaju 42 odsto svetske populacije, kao i šefovi sedam afričkih država.

Stigao je i generalni sekretar UN Ki Mun Ban, zatim šefovi Svetske banke, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Međunarodne agencije za energiju, Afrčke unije i Evropske komisije. Glavna tema trodnevnog skupa bile su, nesumnjivo, kilmatske promene.

Prvi put, G8, čiji su članovi SAD, Nemačka, Francuska, Italija, Japan, Kanada, Britanija i Rusija, zajednički se obavezala na dugoročni cilj da do 2050. godine emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bude smanjena na polovinu.

Ipak, nisu uspeli da impresioniraju lidere vodećih zemalja u razvoju, koji su pozvali G8 na ambiciozna smanjenja troškova, jer su istorijski najveći zagađivači i ekonomski najsposobniji da se adaptiraju na neophodne promene.

Na sastanku G8 i lidera Kine, Indije, Brzila i 13 drugih zemalja održanom završnog dana, samo tri zemlje podržale su deklaraciju o klimatskim promenama koju je G8 prethodnog dana usvojila.

Čak i u tim uslovima, američki predsednik Džordž Buš pokušao je da samit opiše kao zapanjujući uspeh, ocenjujući da su najbogatije zemlje krenule u akciju poboljšanja života miliona ljudi, a kao primere naveo je nove sporazume o borbi protiv bolesti, zaštiti okoline i promovisanju razvoja.

Ali, kineski predsednik Hu Đintao tvrdio je da je emisija štetnih gasova u njegovoj zemlji još relativno niska i da ekonomski rast u zemljama u razvoju ne sme da bude žrtvovan.

Razlike u okviru same G8 bile su očigledne: neke evropske zemlje žele da se emisija štetnih gasova smanji u poređenju sa 1990. godinom, kada je usvojen protokol iz Kjota, koji SAD nisu ratifikovale, dok Japan traži kao osnovu sadašnji nivo.

Lideri su ostavili to pitanje otvorenim za pregovore pod okriljem UN.

O Zimbabveu, lideri G8 izdali su oštro intonirano saopštenje u kome se osuđuje predsednik Robert Miugabe i navodi da će biti preduzete mere protiv odgovornih za nasilje koje je dovelo do povlačenja opozicioniog kandidata iz izborne trke.

U toj osudi, Rusija je imala isti stav kao i sedam najrazvijenijih zemalja sveta, iako je predsednik Dmitrij Medvedev izjavio da ne postoje konkrtetne odluke UN o tome kako UN treba da reaguju i da li će biti preduzete dalje akcije. Najveći svetski zagađivači, uključujući bogate i zemlje u razvoju, podržali su dugoročno smanjenje emitovanja štetnih gasova.
Šesnaest zemalja sveta koje su učestvovale na Velikom ekonomskom sastanku (MEM), saopštilo je da priznaju kako će biti neophodno značajno smanjiti emitovanje gasova, a velike privrede će sprovesti srednjoročne ciljeve smanjenja emitovanja tih gasova. "Glavne razvijene privrede usvojiće u skladu sa međunarodnim obavezama, srednjoročne ciljeve kako bi se radikalno smanjile emisije i, koliko to bude moguće, početi da zaustavljaju povećanje" emitovanja štetnih gasova, piše u tekstu rezolucije.

Međutim, u saopštenju se ne pominju datumi niti određuje količina emitovanja tih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i bitno utiču na promenu klimatskih uslova.

Sastanak je održan u okviru samita Grupe osam privredno najjačih zemalja sveta - SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Rusije, Kanade, Japana i Italije. Na sastanku su učestvovali i lideri Kine, Indije, Brazila, Južnoafričke Republike, Meksika, kao i Australije, Indonezije i Južne Koreje.

Lideri G8 obavezali su se juče da do 2050. godine smanje za 50 odsto emitovanje štetnih gasova, što omogućava da do naredne godine bude postignut dogovor o tom pitanju na globalnom nivou.

Jedan francuski zvaničnik je, međutim, rekao da Kina i Indija nisu spremne da ispune taj cilj G8, ali da su te dve privrede koje zajedno emituju 25 odsto od ukupne količine gasova izbačenih u atmosferu spremne da kasnije preduzmu odgovarajuće akcije.

Kineski predsednik Hu Đintao je na sastanku rekao da njegova zemlja ima odgovoran stav prema klimatskim promenama i da to pitanje treba "rešiti u okviru trajnog razvoja", javili su kineski mediji.

Hu je, prema tim izveštajima, ukazao da treba uzeti u obzir da je Kina zemlja u razvoju i da su relativno male količine gasova koja ona emituje.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da Evropska unija prihvata da deli odgovornost, ali da je zagađenje "globalni izazov koji traži globalni odgovor".

EU nastoji da predvodi borbu protiv klimatskih promena i prošle godine je dogovoreno da se do 2020. smanji za najmanje 20 odsto količina emitovanih štetnih gasova u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Aktivisti protestuju

Aktivisti za očuvanje životne sredine organizovali su i danas protestne marševe, tokom održavanja samita G8. Oni su pokušali da se približe mestu završnog sastanka, a dogovore su okarakterisali kao zakasnele i neodređene.

"G8 mora da preuzme odgovornost za pogrešnu ekonomsku politku koja je održavala mnoge zemlje siromašnim. Njihova politika je dovela do visokih cena nafte i finansijske krize, a sada Filipinima preti ozbiljna netašica hrane“, kaže Renato Rejes, iz organizacije Nova patriotska alijansa.

"Poruka je da treba da promenimo sistem u sistem koji radi za ljude a ne za profit“, smatra nemačka aktivistkinja Mara Gronet.

"Po mom mišljenju, ove godine nije bilo razvoja u poređenju sa proteklom godinom. Tako da mi ovakav sastanak izgleda besmisleno ako na njemu učestvuje samo osam zemalja“, kaže stanovnik Hokaida Sadao Kavabata.

Kina: Povećati prehrambenu pomoć

Predsednik Kine Hu Đintao zatražio je danas, na samitu G8 u Japanu, povećanje globalne pomoći u hrani, kako bi se obezbedila prehrambena stabilnost u svetu.

Hu je takođe odbacio tvrdnje da je ubrzani ekonomski razvoj velikih zemalja u razvoju razlog zbog koga je došlo do naglog rasta svetskih cena hrane, prenela je agencija DPA.

"Slične optužbe na račun tih zemalja neosnovane su i demonstriraju neodgovoran pristup onih koji ih iznose. To nije konstruktivni pristup rešavanju tog problema", naglasio je Hu.

On je rekao da međunarodna zajednica "mora povećati nivo saradnje i preduzeti sveobuhvatne mere radi obezbeđenja prehrambene sigurnosti".

Najveće posledice rasta cena prehrambenih proizvoda osećaju upravo zemlje u razvoju, rekao je Hu prilikom susreta s liderima Brazila, Indije, Meksika i Južnoafričke Republike.

Kina i pomenute četiri zemalje učestvuju sa oko 12 odsto u globalnom bruto domaćem proizvodu, a njihovo stanovništvo obuhvata 42 procenta ukupnog broja žitelja naše planete, podsetila je agencija Prajm-Tas.

Kina je, prema rečima Hua, spremna da podeli svoje iskustvo u razvoju poljoprivrede sa ostalim zemljama u razvoju i pruži pomoć u povećanju ukupnih proizvodnih kapaciteta u toj privrednoj delatnosti.

On je rekao da uloga Ujedinjenih nacija u koordinisanju mera za obezbeđenje prehrambene sigurnosti treba da dobije podršku i založio se za pravičan međunarodni sistem trgovine.

Braun: Predlog rezolucije o Zimbabveu

Britanski premijer Gordon Braun izjavio je danas da je u predlogu rezolucije Saveta bezbednosti UN o Zimbabveu imenovano 14 istaknutih funkcionera režima u toj zemlji kojima će biti zabranjena putovanja i zamrznuta sredstva u stranim bankama.

Nije, međutim, jasno da li je među tim funkcionerima i predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, preneo je DPA i dodao da se dokument odnosi i na embargo na izvoz oružja u tu afričku državu.

Braun je, po okončanju samita Grupe 8, izrazio uverenje da će predlog, koji su podnele SAD i Velika Britanija, biti usvojen u UN, uprkos protivljenju pojedinih država.

Predlog rezolucije o sankcijama režimu u Zimbabveu biće večeras tema rasprave u sedištu UN u Njujorku.

Oni koji su odgovorni za nasilje u Zimbabveu neće moći da pobegnu i sakriju se, rekao je Braun.

"Znamo ko su ti ljudi i danas smo naveli njihova imena", dodao je britanski premijer.

Prema njegovim rečima, sve zemlje G8 podržale su predlog za uvođenje sankcija Zimbabveu.

Lideri Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, SAD i Rusije saopštili su juče da ne priznaju legitimitet vlade čiji izbor ne odražava volju naroda.

"Preduzećemo dalje korake, uključujući finansijske i druge mere protiv pojedinaca odgovornih za nasilje" u Zimbabveu, navedeno je u saopštenju G8.