Prava izbeglica u Srbiji i svetu

Udruženje izbeglica i prognanika u Srbiji upozorilo je međunarodne i domaće institucije i javnost na "drastično kršenje izbegličkih prava". Oni su upozorili, povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica, na "prikrivene procese etničkog čišćenja i genocida u zemljama domicila".

Udruženje je u otvorenom pismu tim institucijama upozorilo i na "marginalizaciju, obespravljenje i siromašenje izbeglica u Srbiji", sa nesagledivim negativnim posledicama po perspektive i razvoj društva.

Ukazano je i na egzistencijalne probleme izbegličke populacije koji još nisu rešeni, iako su u oružani sukobi okončani pre 13 godina.

Pismo se zasniva na rezultatima ankete u kojoj je učestvovalo 2.312 izbeglica iz 242 opštine na prostoru bivše Jugoslavije i zemalja izbegličke dijaspore, na osnovu kojih su usvojeni zaključci na 15. konferenciji Udruženja izbeglica i prognanika u Srbiji.

Istraživanje je pokazalo da vrednost otuđene imovine i vlasništva izbeglica u zavičaju iznosi više od 350 milijardi evra, a više od 150.000 penzionera u izbeglištvu zakinuto je u stečenim pravima ili uopšte ne može da ih ostvari.

U ostvarivanju prava povratnici nisu ravnopravni s ostalim građanima i zato se mnogi ponovo vraćaju u izbeglištvo.

"Umanjene su nam šanse da učestvujemo u produktivnom radu, nismo ravnopravni u zaštiti našeg zdravlja, školovanju, zapošljavanju, pristupu kulturnim vrednostima...", navedeno je u pismu Udruženja.

"Osim toga, već deceniju i po nemamo mogućnosti da učestvujemo u izbornim aktivnostima, odnosno da koristimo jedno od osnovnih građanskih prava - pravo na izbor. Humanitarna pomoć nam je ukinuta, pa mnogi od nas žive od rada na crno, milostinje i prosjačenja", navedeno je u pismu.

Udruženje je upozorilo da se lokalna integracija svodi na dobijanje državljanstva, naravno, uz velike administrativne izdatke, a krediti za stanove i druga obećanja ostaju samo lepa, ali nažalost, prazna priča.

Izbeglice se žale da međunarodne i domaće institucije vlasti ne daju podršku njihovim organizacijama, mada rade volonterski, kao i da nemaju pristup nigde gde se odlučuje o njihovoj egzistenciji, pa čak ni institucijama koje se profesionalno bave njihovim problemima.

U Srbiji je u jeku rata sredinom 90-ih godina utočište našlo blizu 700.000 izbeglih i prognanih iz Hrvatske i muslimansko-hrvatske federacije u BiH.

Od završetka rata njihov broj je smanjen na oko 100.000 zahvaljujući, pre svega, ubrzanom procesu lokalne integracije i programu preseljenja u treće zemlje, a mnogo manje procesu povratka u zemlje domicila.

Sa programima i interno raseljenim sa Kosova u Srbiji trenutno živi oko 350.000 ljudi koji su morali da napuste vlastita ognjišta i po tome je Srbija zemlja sa najviše izbeglih i prisilno raseljenih u Evropi.

UNHCR: 67 miliona izbeglica i raseljenih

Broj izbeglica i raseljenih koji su napustili svoje zemlje ili domove zbog rata ili prirodnih katastrofa veći je nego ikad i povećao se na 67 miliona, navodi Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).

Broj izbeglica koje su napustile svoje zemlje zbog progona ili ratnih sukoba povećao se prošle godine na 11,4 miliona osoba, odnosno 15,15 odsto u odnosu na 2006. godinu, kada je registrovano 9,9 miliona izbeglica, navodi se u izveštaju UNHCR-a za 2007. godinu.

Broj interno raseljenih unutar svojih zemalja povećao se sa 24,2 miliona 2006, na 26 miliona 2007. godine, odnosno za 6,5 odsto. Osim toga, 25 miliona ostalo je bez domova prošle godine zbog prirodnih katastrofa.

Ukupnom broju izbeglica dodaje se i 4,6 miliona palestinskih izbeglica o kojima se brine misija UN na području Bliskog istoka.

Ratovi u Avganistanu i Iraku izazivaju nove talase izbeglica koje su činile gotovo polovinu onih o kojima se UNHCR starao 2007. godine.

U izveštaju se navodi i da je tri miliona Avganistanaca pobeglo u susedni Pakistan i Iran, a oko dva miliona Iračana većinom u susednu Siriju i Jordan.

"Posle pet godina opadanja broja izbeglica, između 2001. i 2005. godine, njih je već dve godine sve više, što je zabrinjavajuće", izjavio je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutjeres.

Ukazujući da "složeni svetski izazovi prete povećanjem raseljavanja u budućnosti", Gutjeres je naveo da upropašćavanje prirode i rast cena hrane izazivaju nestabilnost u mnogim zemljama.