Džuda: Zabrinutost za Srbiju i EU

Pravi trenutak kada će se znati da li je Srbija odustala od evropskog puta je onaj kada vlasti u Beogradu budu odlučile da li će da potpišu Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji ili neće, smatra britanski publicista i dobar poznavalac prilika na Balkanu Tim Džuda.

Džuda je u razgovoru za BBC rekao da zapadne diplomate nisu previše ozbiljno shvatile nagoveštaje koje je usvajanjem Rezolucije Beograd poslao Evropskoj uniji da bi mogao da odustane od priključenja.

"Ali postoji zabrinutost da će Srbija iz inata ili zbog toga što će biti besna ako većina zemalja članica Unije prizna nezavisno Kosovo, odlučiti da ne pristupi Evropskoj uniji", rekao je Džuda. "Ako se to desi Srbija će se vratiti u izolaciju i naravno, ostaće bez novčane pomoći iz Evrope. Sav taj novac namenjen Srbiji, bio bi usmeren u Bosnu, Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju", rekao je Džuda.

On je dodao da bi "u toj situaciji Evropa nastojala da spreči Srbiju da za sobom ceo region povuče nazad u izolaciju. Odustajanjem od Evrope, Srbija bi svojim susedima omogućila da povećaju šanse za ulazak u EU i da tamo dospeju što brže, dok bi sama Srbija bila sve više izolovana".

Džuda podseća da su sve zemlje istočne i srednje Evrope, koje su ušle u EU, baš kao i Rumunija i Bugarska koje su joj se poslednje pridružile, iskusile ubrzani priliv stranih investicija onda kada je njihovo priključenje Uniji postalo izvesno.

"Znam da je ministar Mlađan Dinkić rekao kako očekuje šest milijardi dolara stranih investicija u narednoj godini. Nepristizanje tih para u Srbiji mogla bi da bude jedna od posledica odluke Beograda da ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer strani investitori neće da ulažu novac u zemlju koja se ne kreće u istom pravcu kao ostatak regiona", rekao je on.

Tim Džuda je na kraju razgovora za BBC odgovorio i na pitanje koliko je smislen predlog predsednika Srbije Borisa Tadića da srpska vojska ukoliko joj relevantne međunarodne instsitucije to dozvole, pruži zaštitu ugroženom stanovništvu na Kosovu.

"Zaista je teško zamisliti da NATO, Kfor ili međunarodna zajednica dopuste srpskoj vojsci da se vrati na Kosovo. Takođe, ne treba da se zavaravamo - neka vrsta podele već postoji na Kosovu s obzirom da na severu uglavnom žive Srbi. Ta podela će se posle proglašenja učvrstiti", kaže Džuda za BBC.

Komersant: Beograd preti preispitivanjem odnosa

Moskovski "Komersant" ocenjuje danas da će put Srbije u EU i NATO, ako se njeno rukovodstvo bude čvrsto pridržavalo rezolucije o Kosovu koju je usvojila skupština, biti zatvoren.

List piše da je Beograd odredio svoju poziciju prema, kako se navodi, očekivanoj nezavisnosti Kosova, i ne samo da "preti da će preispitati odnose sa zemljama koje priznaju nezavisnost, već u suštini i proglašava vojnu neutralnost".

"Ako se rukovodstvo države bude čvrsto pridržavalo rezolucije, put u EU i NATO biće joj zatvoren", ističe moskovski dnevnik. Kako se navodi, jučerašnja diskusija u Skupštini Srbije pokazala je "ozbiljne nesuglasice" između članica vladajuće koalicije, pristalica predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice.

Prema "Komersantu", suština nesuglasica se sastojala u tome što je premijer insistirao da se približavanje Srbije Evropi čvrsto uslovi sa očuvanjem Kosova u njenom sastavu, a tome se, smatra list, navodno usprotivio Tadić.

Dnevnik navodi da su pristalice predsednika uspele da malo "omekšaju" tu fomulaciju, ali da su za taj ustupak od strane Koštuničinih poslanika morali "skupo da plate".

Kao prvo, piše list, u skladu sa rezolucijom, Srbija će preispitati diplomatske i druge odnose sa zemljama koje priznaju Kosovo, a kao drugo Misija EU ne može da dođe na Kosovo bez odluke UN, što je, kako ocenjuje list "jednako objavljivanju nezakonitom nedavne odluke samita EU o slanju policijske misije".

Glavno je to što rezolucija u suštini proglašava vojnu neutralnost Srbije, "do referenduma koji će rešiti pitanje ulaska u vojne blokove". To nači da Srbija ostaje jedina država u jugoistočnoj Evropi koja odbija da uđe u NATO, navodi "Komersant".

List, međutim, zaključuje da sve to još ne znači da je Srbija ovog puta rešila da ozbiljno ratuje sa Zapadom.

Kako se navodi, saglasnost Tadića sa oštrim formulacijama ima u mnogome taktički karakter, jer bi ga, u protivnom, okruženje Koštunice optužilo za izdaju, što mu "uopšte nije potrebno" uoči predsedničkih izbora zakazanih za 20. januar.

"Posle ponovnog izbora, a šanse za to su velike, Tadić može da kaže: 'Učinili smo sve da očuvamo Kosovo, a tamošnje Srbe može da zašstiti samo evropska, a ne izolovana Srbija'. Tada će kosovska rezolucija postati deo istorije borbe za taj kraj, a ne upustvo za akciju", zaključuje "Komersant".

Austrijska štampa: Nezavisnost Kosova test za Evropu

Gotovo svi austrijski mediji bave se danas pitanjem Kosova, a "Kurir" ukazuje da će taj "mali region na jugoistoku Evrope, ne veći od Gornje Austrije (austrijska pokrajina), staviti spoljnu politiku Evropske unije u 2008. pred jedan od njenih najvećih izazova".

"Kurir" naglašava da ne postoji precizan plan za otcepljenje Kosova od Srbije, ali da sve ukazuje na to da će nova vlada pokrajine u januaru ili februaru objaviti nameru proglašenja nezavisnosti, a konačan korak mogao bi da usledi u maju.

Velika većina država članica EU, među njima i Austrija, spremna je da podrži taj kurs, navodi "Kurir" i dodaje da će u taj region u narednih godinu dana biti usmereno 1,8 milijardi evra pomoći za infrakstukturu i privredu.

To je, međutim, teorija, a praksa bi, upozorava bečki dnevnik, mogla biti "daleko nemirnija".

"Kao saveznik Srbije Rusija se snažno protivi nezavisnosti Kosova. Dugo su SAD i one države EU koje se zalažu za nezavisnost potcenjivale Moskvu", navodi list.

"Rusija neće rizikovati krizu zbog Kosova, spekulisalo se, i očekivalo popuštanje predsednika Vladimira Putina. Međutim, on se nije pomerio ni za milimetar", podvlači "Kurir". Dnevnik "Prese" danas razmatra motive Moskve za takav stav i ocenjuje da ona želi da iskoristi nezavisnost Kosova za "svoje igre silom u sopstvenom zadnjem dvorištu".

Prenoseći izjavu predsednika Gornjeg doma ruske Dume Sergeja Mironova, da Rusija zadržava pravo promene stava prema nepriznatim republikama u postsovjetskom regionu, list ukazuje da je on jasno stavio do znanja SAD i EU mogućnost postavljanja pitanja priznavanja Abhazije i Južne Osetije, u slučaju nezavisnosti srpske pokrajine.

"To da Rusija ne podržava Srbiju iz ljubavi prema toj zemlji ili međunarodnom pravu je bilo jasno svima. Sada je Moskva jasno stavila do znanja da bi nezavisnost Kosova mogla iskoristiti za raščišćavanje u svom zadnjem dvorištu. Rusija je na drzak način upozorila na opasnost lančane reakcije, koju bi sama podstakla", ocenjuje "Prese".

Agencija APA, pak, konstatuje povodom usvajanja Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije da se Beograd "nalazi pred bezizlaznom borbom" kad je reč o Kosovu, ali da "ne želi s tim da se pomiri, iako bi mogao platiti visoku cenu".

Agencija ističe da je važno pitanje kako će Beograd reagovati na nezavisnost Kosova, dodajući da su sve stranke odlučno isključile mogućnost rata i da li bi Srbija, posle gubitka Kosova, uopšte težila ka daljem približavanju EU.