Predlog zakona o denacionalizaciji

Vlada Srbije podržala je Predlog zakona o denacionalizaciji, koji je predstavio Milan Parivodić. To iapk zanči da neće biti vraćena imovina koja je oduzeta brojnim građanima Srbije tokom Drugog svetskog rata. Odlazeći ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom predstavio je zakon, kojim je predviđeno da oduzeta imovina bude vraćena bivšim vlasnicima u naturalnom obliku.

U slučajevima gde to nije moguće, prava bivših vlasnika biće realizovana kroz novčano obeštećenje. Do sada je stiglo oko 73.000 zahteva građana Srbije za restituciju, a ministar Parivodić veličinu oduzete imovine upoređuje sa teritorijom Crne Gore.

Zakon podrazumeva denacionalizaciju gradskog građevinskog zemljišta koje se nalazi i sada u državnom monopolu.

Predmet restitucije biće i poslovni prostori, stanovi, zasebni delovi objekata, industrijski i trgovački objekti, odnosno sve nepokretnosti na kojima nisu naknadno stečena prava.

Međutim, Parivodić ističe da nacrt Zakona pre svega predviđa da se imovina vrati u naturalnom obliku.

U ostalim slučajevima, gde bude procenjeno da je oduzetu imovinu nemoguće vratiti u onom obliku kakva je bila nakon Drugog svetskog rata, predviđeno je obeštećenje u ukupnom iznosu od četiri milijarde evra.

"Vrednost obeštećenja svih zahteva jeste između 1,5 i tri milijarde evra. Radi sigurnosti smo opredelili još jedan amortizer od jedne milijarde evra", kaže Parivodić.

"To neće biti ozbiljan teret za makroekonimiju zemlje jer je predviđeno da obveznice budu na 20 godina izdate, šestomesečno da se naplaćuju anuiteti i da obveznice budu datirane od 1. januara 2008. do 2028, sa kamatom od 4,5 odsto, što ih čini atraktivnim za sekundarno tržište", kaže on.

Te obveznice mogu da se koriste za kupovinu akcija u posedu od države, kao učešće za dobijanje kredita od banaka u državnom vlasništvu, kao i za plaćanje poreza.

Predsednik Mreže za restituciju u Beogradu Mile Antić kaže da je ovaj predlog Zakona najrazumniji do sada i da će model naturalne restitucije smanjiti iznos koji države treba da izdvoji.

"Mi smatramo da čak neće biti nikakve potrebe, kao prvo, ni za tolikim iznosom, a kao drugo, kada vratite imovinu, dobijate poreze u budžet. I videćete na kraju da će ta cifra od četiri milijarde biti fantastično velika", kaže Antić.

"Naravno, ako nekome ne padne na pamet da legalizuje sve zločine do sada i da pokuša da, kao sa starom deviznom štednjom, napravi sve građane kao da su slepi, da ne vide da ta imovina postoji, pa pokuša da sve to natovari kroz proces obeštećenja", kaže on.

Antić ne veruje da će se Demokratska stranka protiviti ovom nacrtu zakona o denacionalizaciji i zato očekuje da će buduća vlada prihvatiti ovaj predlog.

I Milan Parivodić očekuje da će njihovi naslednici podržati predstavljeni zakon, za čije će sprovođenje biti zaduženo Ministarstvo finansija.

"Ubeđen sam jer imaju jedan završen projekat, veoma kompleksan i veoma stručan. I žalosno bi bilo da se vraćaju unazad. Oni su sada u situaciji da imaju zicer, što bi rekli u košarci. Imaju zicer i samo da poentiraju. I mislim da će naredna vlada iskoristiti tu mogućnost jer je veliki rad uložen", kaže Parivodić.

Parivodić je dodao da problem denacionalizacije treba da se reši što pre, za godinu ili godinu i po dana.

I u Ligi za zaštitu privatne svojine kažu da restitucija treba što pre da počne i ocenjuju da će finansijsko obeštećenje koštati državu i manje nego što je predlogom zakona predviđeno.