Kataloška prodaja i plaćanje poreza

Kako tvrde u Udruženju proizvođača iz ovih grana, najveća nelegalna trgovina odvija se preko kataloške prodaj, komisiona i buvljaka. Legalni proizvođči i trgovci više puta su dobijali obećanja od nadležnih ministarstava u vladi da će šverc biti zaustavljen kako bi se zaštitili oni koji legalno posluju, ali je do sada ministarstvo trgovine jedino onemogućilo katalošku prodaju pojedinim stranim firmama.

Kataloška prodaja je unosan posao u Srbiji jer se državi ne plaća ni porez ni carina, pošto je roba do 100 evra osloođena dažbina. Zakonom nije precizirano da li je pošiljalac pravno ili fizičko lice, pa i veliki prodavci kao što je Nekerman ne plaćaju nikakve dažbine državi. Tako se gubi prilika da se u državnu kasu slije oko 70 miliona evra godišnje, a tekstilci iz Srbije gube utakmicu sa konkurencijom koja za razliku od njih, ne plaća nikakve troškove: "Mi ćemo u buduće svoja postupanja mnogo rigidnije uobličiti:  jedno je da ćemo dovesti posao Nekermana u aspurd, tako što ćemo poručiti ogroman broj paketa na svoje radnike i nećemo ih preuzimati, zatim ćemo preko naših advokata tražiti da nam se nadoknadi šteta, jer neko u ovoj situaciji plaća sve, a neko u rajskoj varijanti ne plaća ništa", kae ilan Knežević predsednik Unije tekstilaca.

Ipak, država je posle tri godine poslovanja kataloške prodaje u Srbiji, shvatila kako je izigrana, pa je rešila da tome stane na put tako što će robu moći iz inostranstva da šalju samo fizička lica, a ne i preduzeća: "Nadam se da u budućnosti neće biti moguće da bilo koja strana kompanija šalje fizičkom licu na adresu bilo koju isporuku i da na taj način dolazi do izvrgavanja, izbegavanja plaćanja poreza i carina, već da će biti dozvoljeno da samo fizičko lice odnosno da rodbina i prijatelji iz inostranstva šalju i ne plaćaju carinu i porez", kaže Srdjan Srećković, pomoćnik ministra trgovine.

Osim prodavca, kataloška prodaja i neprecizan zakon omogućio je da i kupci u Srbiji nabavljaju robu najčešće za dalju prodaju, a da ne plate ni carinu ni porez. To bi trebalo da se spreči saradnjom carine i pošte, koja je glavni distributer robe iz kataloga: "Dobijaćemo jasno formulisane podatke o robi koja treba da stigne i imaćemo dovoljno vremena da analizom rizika uočimo one koji eventualno izigravaju propise, a izigravaju se tako što pojedina fizička lica sukcesivno uvoze nešto što ne bi mogli da uvezu od jedanput i onda koriste za dalju prodaju. Ako neko za mesec dana dobije dve bušilice kada se sabere na nivou godine vidite da to ne koristi za sebe nego za dalju prodaju", kaže Dragan Jerinić, direktor Uprave carina.

Unija tekstilaca za sada bezuspešno ukazuje na još veći problem kojem država ne staje na put - a to su stotine hiljada tezgi na buvljacima i ulicama, kao i desetine hiljada komisiona. Ako je argument socijalni status tih ljudi, gašnjem legalnih preduzeća država će izgubiti prihod, a neki novi ljudi koji će izgubiti posao, postaće socijalni slučajevi, kažu u Uniji tekstilaca.