Kako Srbija ulazi u pregovore?

Dan pošto je Savet bezbednosti UN odobrio početak pregovora o budućem statusu Kosova, politički vrh Srbije i dalje ne precizira ko će biti u pregovaračkom timu Beograda, niti kakva je platforma države. Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će u timu za pregovore sigurno biti eksperti iz Vlade i predsedničkog kabineta predsednika, koji su i do sada kreirali zajedničku politiku.

Tadić ne isključuje mogućnost da se za budući status Kosova i Metohije nametne neko konačno rešenje, iako je to po njemu  'malo verovatno'. Ipak Srbija na tako nešto mora biti spremna i realna, s obzirom da ima tešku, ali ne i bezizglednu poziciju, kaže Tadić. “Ono što je naša najveća snaga u tim pregovorima je Srbija je danas demokratska zemlja i tačno je, nemoguće zamisliti u prethodnoj istoriji čovečanstva da se jedna demokratska zemlja rasparčava. S druge strane suočavamo se sa drugim problemom, ovde je dakle naša glavna snaga suverenitet i teriotrijalni integirtet, a suočavamo se sa drugim problemom koji je vezna za međuanrodno pravo a to je pravo na samoopredeljenje gde naša snaga nije tako velika jer Albanci sa Kosova žele nezavisnost”.

Poredeći poziciju Beograda se pregovorima koji su o Kosovu vođeni u Rambujeu 1999. godine, ambasador SCG u Parizu Predrag Simić kaže da je danas situacija potpuno drugačija. "Ono što je suštinska razlika između Srbije danas i Srbije 1999, je karakter vlasti koji imamo. Dok je tada na vlasti bio režim za koga se smatralo da predstavlja poslednji ostatak starih komunističkih diktatrua u Evropi, danas, to je premijer Koštunica i nekoliko puta i naglasio u svom izlaganju, Srbija je nesumljivo demokratska zemlja, nekada se govorilo mlada demokratija znači izložena mnogim iskušenjima, ali u svakom slučaju demorkatska zemlja i za nju važe druga pravila ponašanja od onih koja su bila primenjena tada sa ili bez saglasnosti UN. U svakom slučaju startna pozicija je suštinski drugačija, reč je o demokratskoj zemlji a po definiciji demokratije ne ratuju, demokratije pregovaraju“.     

Ministar inostranih poslova Vuk Drašković boravi u Kini, jednoj od 5 stalnih članica Saveta Bezbednosti UN. Drašković je u Pekingu rekao da zahtev Albanaca sa Kosova za nezavisnošću predstavlja jasan zahtev za stvaranjem još jedne albanske države: "Ne postoje ni dve Francuske, ni dve Italije, ni dve Kine, ni dve Srbije, pa prema tome ne mogu postojati ni dve Albanije. Naime, ja sam zahtev albanske većine na Kosovu i Metohiji za proglašenje nezavisne države Kosovo ocenio kao jasan i otvoren zahtev za stvaranje još jedne albanske države. Status veći od autonomije, ali ne i nezavisnost, to je, rekao sam, maksimalno kompromisna i maksimalno evropska ponuda Republike Srbije u čijem je sastavu Kosovo."

Sve parlamentarne stranke podržale su izlaganje premijera Srbije u UN. Generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić očekuje da Vojislav Koštunica na posebnoj sednicu Skupštini Srbije iznese utiske iz Njujorka. "Trebalo je da bude zakazana sednica skupštine pre odlaska u Njujork delegacije Srbije, ali očekujem da odmah po dolasku iz Njujorka se zakaže posebna sednica gde ćemo pred očima cele javnosti moći da razgovaramo sasvim otovreno da razgovaramo o budućnosti Kosova i Metohije i o tome kakvi su naši politički stavovi i da pokušamo da ih napravimo da budu što je moguće sličniji“.

Potpredsednik vlade Miroljub Labus kaže da Beograd mora vrlo brzo da formira pregovarački tim i usvoji platformu za pregovore. Međutim ona ne sme da se iznosi u javnost kako se, po oceni Labusa, ne bi oslabila naša pregovaračka pozicija. Kako je najavljeno, tim Beograda biće poznat pošto Kofi Anan i zvanično proglasi predstavnika UN u pregovorima o konačnom statusu Kosova. Odluka se očekuje do kraja nedelje a najozbiljniji kandidat je finski dfiplomata Marti Ahtisari.

Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić kaže da je ponovo na potezu SB UN koji uskoro treba da imenuje specijalnog izaslanika za pregovore o statusu Kosova. "Potom Beograd preduzima sledeći korak. Kada oni budu doneli tu odluku, odredili mandat i tim koji će posredovati razgovorima Beograda i Prištine, Beograd će vrlo brzo reagovati, imaće pregovarački tim. Kada je reč o platformi, ona je usaglašena pre nekoliko meseci na državnom vrhu Srbije i Crne Gore", kaže Samardžić.

Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen očekuje da će specijalni predstavnik za pregovore o Kosovu biti imenovan do kraja nedelje. To će najverovatnije biti finski diplomata Marti Ahtisari. "To znači da pregovori mogu da počnu već sledeće nedelje", rekao je Petersen i ponovio da pregovori pružaju mnoge mogućnosti za napredak u oblastima kao što su sloboda kretanja i povratak raseljenih. Petersen međutim navodi da postoje i rizici. "Jasno je da na obe strane postoje osobe koje ne žele da nas vide kako napredujemo u pregovorima. Takve osobe misle da nasiljem mogu zaustaviti pregovore. Naša je obaveza da to bude demokratski proces baziran na dijalogu kao jedinoj opciji koja omogućava napredak. Mislim da nasilje na Kosovu nije organizovano, ali da moramo biti realistični. Ulazimo u veoma ozbiljnu fazu, a neki od tih ludaka će možda pomisliti da je nasilje jedini način za napredak. Oni, naravno, greše, a mi ćemo im to i pokazati", kaže Petersen.

Pozitivne reakcije na Koštunicu

Članovi srpske delegacije kažu da su zadovoljni sednicom u Njujorku, a Samardžić da je Koštuničino izlaganje dobilo pozitivne ocene i da Ananovo reagovanje pokazuje da su stavovi Beograda dobro prošli. "Posle prvog dela sastanka SB UN, Koštunicu je primio Anan. Bio je to srdačan razgovor, gde se Anan zahvalio na nastupu, vrlo lepim rečima se obratio Koštunici povodom njegovog izlaganja i, osim toga, tu je razgovarano o budućnosti Kosova. Razume se, razgovarano je i o tome kako doći do nekog rešenja, pri čemu je Anan prihvatio stav koji je Koštunica imao u izlaganju i koji je ponovio u tom razgovoru, da razgovore treba voditi neposredno, za stolom za kojim će sedeti predstavnici Beograda i Prištine", kaže Samardžić.

I Petersen kaže da su ambasadori u SB UN s velikim interesovanjem saslušali stavove Beograda i da je zadovoljan onim što je čuo od premijera Srbije. "Mislim da je međunarodna zajednica prvi put jasno čula stavove Vlade Srbije kada je reč o pregovorima, a te stavove će sugurno u razmatranje uzeti i predstavnik UN za pregovore. Ono što je rekao Koštunica istovremeno je doprinos srpske strane početku pregovora, u kojima će, naravno, biti dosta opreza i neslaganja", kaže Petersen.

SB UN da zadrži glavnu ulogu i nadzor

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Jakovenko izjavio je da Moskva insistira da Savet bezbednosti UN, i nakon odluke o početku razgovora o Kosovu, zadrži centralnu ulogu i nastavi na nadzire situaciju na Kosovu.

"U Moskvi su se uvek zalagali za očuvanje centralne uloge Saveta bezbednosti UN u svim etapama rešavanja kosovskog pitanja. Monitoring Saveta bezbednosti razvoja situacije na Kosovu mora biti zadržan i ubuduće", rekao je Jakovenko za agenciji u Ria "Novosti".

Jakovenko je rekao da se osnovne smernice odluke Saveta bezbednosti u potpunosti podudaraju sa stavom Moskve.

"Ispunjavanje standarda treba da postane značajan faktor za određivanje napretka u pregovorima o statusu te teritorije. Bez postizanja tog cilja neće biti mogući dugoročna stabilizacija i sređivanje u pokrajini", rekao je Jakovenko.

"Briga" za nacionalne interese

Novinar Zoran Ćulafić, koji je prethodne tri godine proveo na Kosovu, navodi da svi ljudi tamo, bez obzira na nacionalnu pripadnost, žive veoma teško i nemaju uslove za normalan život.

Nezaposlenost je između 60 i 70 odsto, sve se pretvorilo u sivu i crnu ekonomiju, a sav prihod od trgovine naftom, tehnikom i drogom, drži svega nekoliko moćnih ljudi, uglavnom ratnih profitera, rekao je Ćulafić u emisiji „Uvećanje Radija B92“.

Ipak, on je ispričao da mu je najjači utisak koji nosi s Kosova – osećaj velike tuge:

"Ni u jednoj srpskoj sredini na Kosovu nema nijednog bioskopa. Zar je toliko teško ovima iz Beograda, koji stalno pričaju o nacionalnim interesima, da otvore jedan bioskop, u Goraždevcu bilo gde. Ne možete da nađete dnevne novine, ljudi čitaju dnevne novine sa deset dana zakašnjenja i te novine čitaju od prve do poslednje stranice. Jel' je to toliko bilo teško da se organizuje? Srbi i Albanci, ako govorimo o njima, svi rade i sarađuju jedni sa drugima. Obe strane imaju interes i rade korektno. Problem je u tome što to moraju da rade u tišini, bez medijske pažnje. Kada sam pitao te ljude da li bi o tome mogli nešto da napravimo, neku priču, oni su me molili da to ne radimo, jer ako pomenem ime Srbima, onda će imati problem sa Srbima, a ako pomenem ime tog Albanca, on će imati problem sa svojima. To je jedan deo problema, drugi deo problema je možda mnogo veći i odnosi se na političare i medije: kada bi bilo moguće da se isključe političari iz Beograda i Prištine, barem šest meseci, iz bilo kakve komunikacije i uticaja na javnost, verujem da bi stvari bile mnogo, mnogo bolje na Kosovu. Međutim, problem je što političari i mediji podgrevaju tenzije i neslaganja među ljudima".

Server: sve opcije su na stolu

Direktor Balkanske inicijative u vašingtonskom Institutu za mir Danijel Server izjavio da je da postoji opasnost da pregovori o statusu Kosova ne uspeju zbog toga što ni SAD ni EU nisu pripremljene za pregovore. Server je rekao da bi neuspeh pregovora doveo do novog talasa nasilja na Balkanu.

"Nikada u istoriji UN pregovori o ovakvim stvarima nisu prošli bez odlučujuće uloge SAD i Evrope. A koliko vidim, oni sada nisu ni počeli da rade na rešenju. Sve opcije su na stolu i nezavisnost i suštinska autonomija i nezavisnost i uslovna nezavisnost", rekao je Server za Blic od srede.

Server je ocenio da će Albanci morati dobro da razmisle da li žele nezavisnost u situaciji kada su na njihovoj teritoriji strane vojne trupe, dok će Srbije morati da dokaže da je spremna za suštinsku autonomiju. "Autonomija bi znacila i da 1,8 miliona Albanaca sa Kosova može da dode u Beograd kada hoće, da glasa na izborima, da jednog dana ima ministra pravde, policije i ambasadore. Nisam video spremnost srpskih politicara na tako nešto", rekao je Server.