Čitulja za Tita

Države kojom je on vladao više nema, pa tako nije bilo ni zvanične ceremonije kojom bi se ta godišnjica obeležila. Ipak, Titovi poklonici iz svih bivših jugoslovenskih republika okupili su se u Beogradu, u Kući cveća.

Nevladina organizacija "Generalni konzulat SFRJ", sa sedištem u Tivtu, objavila je čitulju za Josipa Broza Tita. Čitulja je objavljena u podgoričkim listovima povodom 25. godišnjice Titove smrti. Iznad fotografije bivšeg predsednika SFRJ u maršalskoj uniformi napisano je "Četvrt vijeka bez Tebe, čitav vijek unazad", a u tekstu se navodi da zaista veliki zauvek ostaju veliki.

U Tivtu je u 14.45 odigrana fudbalska utakmica u znak sećanja na meč između splitskog "Hajduka" i beogradske "Crvene zvezde", koji je tada u Splitu prekinut u 15.05 na vest o Titovoj smrti. Ovaj svojevrstan omaž jednom vremenu i jednom čoveku uvod je u turnir pod nazivom "Kup Maršala Tita" koji će se od naredne godine tradicionalno održavati u Tivtu, najavio je generalni konzul Konzulata SFRJ Marko Perković.

Josip Broz je rođen 1892. u Kumrovcu, u Hrvatskoj. Bio je vođa Narodnooslobodilačke borbe od 1941. do 1945. i predvodio Jugoslaviju i njene oružane snage od kraja Drugog svetskog rata do smrti. Umro je 4. maja 1980. u Ljubljani, a sahranjen 8. maja u Beogradu, u Kući cveća, u prisustvu 209 delegacija iz 127 zemalja. Desetak godina po njegovoj smrti u svim gradovima Jugoslavije taj datum je obeležavan sirenama u 15:05.

Agencija AP ocenjuje u svom izveštaju da je, proglašavajući sebe "najvećim sinom" ove balkanske države, Josip Broz postao ikona svih koji su za vreme njegove vladavine uživali u prosperitetu i stabilnosti države. Njegov grob je jedan od najobožavanijih komunističkih spomenika u bivšoj Jugoslaviji.

Jugoslavija se raspala 1990. godine, serijom ratova, ali Titovi obožavatelji iz bivših republika SFRJ složno su došli do groba i odali mu počast. "Nisam imao demokratije dok je Tito bio na vlasti, ali sam imao novac i pasoš. Sada imam demokratiju i prazan stomak", rekao je Miloica Ružić.

Titu odali poštu iz svih krajeva SFRJ

Posetioci iz svih republika SFRJ od ranog jutra dolaze u Kuću cveća da odaju počast Josipu Brozu. Titovi poštovaci stigli su autobusima iz Zagreba, Bjelovara, Skoplja, Tuzle, Banjaluke i drugih gradova SFRJ, a dva Makedonca su 13 dana hodala do Beograda da bi odala počast Titu. Stojanče Kostovski iz Krive Palanke, član Udruženja građana "Josip Broz Tito" iz Skoplja, krenuo je sa svojim saputnikom na put dug 463 kilometra 20. aprila. "To je moja ideja jer je danas 25 godina od njegove smrti. Želeo sam odam posebnu počast vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu", rekao je Kostovski.

Titov unuk Joška Broz smatra da veliki broj posetilaca iz bivših republika pokazuje da vlada nostalgija. "Narod je shvatio da je ono bilo pravo vreme, a da je ovo sve farsa kako danas živimo. Nemamo više ni državu, nemamo granice, himnu, zastavu, nemamo ništa", rekao je Joška Broz. "Ona Jugoslavija će se vratiti. Možda ne menjanjem granica, ali sigurno međuljudskim odnosima i nekim ekonomskim povezanostima", kaže on. Joškin sestrić Ivan Žikilić takođe je došao da oda počast svom pradedi, a sa sobom je poveo i kćerku Taru.

Kao i svake godine, u obilazak Titovog groba došli su i članovi Društva antifašista iz Zagreba. "Poštujemo lik i delo druga Tita i žao nam je što ga nema i što ne živimo kako smo živeli", kaže jedna od članica društva. Devetnestogodišnjak, koji je stigao sa zagrebačkim udruženjem, kaže da je došao da da podršku drugu Titu zbog pogrešnog tumačenja istorije. "O Titu sam saznao kroz priču roditelja i dede. Kroz naše školovanje i socijalizaciju njegova uloga se pogrešno tumači. To treba ispraviti", rekao je on.

Poštovaoci Tita pristigli iz Vrbasa kažu da je za vreme Tita bilo lepo i da su postojale normalne društvene vrednosti. "Mnogi idu u manastire i crkve, a ja sam došao ovde da nađem neki mir i da sutra budem stabilnija ličnost nego što sam u ovo vreme danas", kaže jedan od Vrbašana.

Mirko Raca, predsednik Društva "Josip Broz" iz Banjaluke, rekao je da je Tito tvorac svih lepota življenja na Balkanu. "Mi danas lutamo, tumaramo, iako nam je on pokazao puteve i ciljeve. Tumaramo zajedno sa Evropom i planetom jer nema savesti čovečanstva koja bi nas usmerila", kaže Raca.

Ispred muzeja "25. maj" prodavani su bedževi i majice s likom Josipa Broza, ali i bronzana Titova bista za 250 evra. Prošle godine poštu Titu odalo je oko 32.000 posetilaca, dvostruko više nego prethodne.

Obeležavanje u bivšim republikama SFRJ

Polaganjem cveća i paljenjem sveća ispred spomenika Josipu Brozu Titu, u Kumrovcu je obeležena 25. godišnjica smrti predsednika nekadašnje SFRJ. Predsednik Saveza antifašističkih boraca Krešimir Piškulić rekao je pred obnovljenim spomenikom Brozu, koji je oštećen krajem decembra prošle godone u podmetnutoj eksploziji, da se "spomenici mogu rušiti, ali se ne može srušiti delo druga Tita".

Piškulić se pred oko 300 okupljenih poklonika lika i dela Josipa Broza Tita osvrnuo i na izjave objavljene ovih dana u hrvatskim medijima da su se u Hrvatskoj vodila dva domovinska rata. "Nisu se vodila dva domovinska rata, nego dva antifašistička. Prvi je bio narodnooslobodilački, a drugi domovinski", kazao je Piškulić.

Poštovaoci Josipa Broza u sredu će u banjalučkom kultnom kafiću 'Vox' (kojega je vlasnik Dragiša Brnić još pre pet godina pretvorio u svojevrsni muzej Titovih poprsja, velikih portreta, štafetnih palica i knjiga o pokojnom predsedniku) popiti besplatno piće "za pokoj Titove duše", najavio je Brnić.

U rudarskom gradu Velenju, koji se do 1991. zvao Titovo Velenje, na središnjem trgu koji još uvek nosi "maršalovo" ime, nalazi se bronzana kopija kumrovačkog Titovog kipa (rad Antuna Augustinčića). Kip je visok 6 metara, nalazi se na postamentu visine 4 metra, a postavljen je 1977. prilikom obeležavanja godišnjice osnivanja jugoslovenske komunističke partije.

Još veći spomenik Titu nalazi se na brdu Sabotin blizu Nove Gorice, gdje postoji ogroman"grafit" iz kamenih blokova "Naš Tito" oko kojeg se - jer je okrenut prema susednoj Italiji - često pojavljuju polemike pošto ga neki smatraju provokacijom lokalnih levih aktivista i predlažu da se "zapusti" kako ne bi kvario dobre odnose s Rimom. Spomenik Titu na Sabotinu dug je 100, a visok 25 metara.

I u Makedoniji je, iako u seni obeležavanja 102. godišnjice smrti revolucionara Goce Delčeva, u sredu obeležena smrt predsednika bivše SFRJ. Društva poštovalaca djela Josipa Broza Tita u Skoplju i drugim gradovima organizovala su polaganje venaca i paljenje sveća, uz prigodne reči i program.