Dve godine kasnije

Time je prestala da postoji SRJ, a formirana je državna zajednica Srbija i Crna Gora. Ustavna transformacija počela je 14. marta 2002, kada je u Beogradu potpisan dokument pod nazivom Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore – takozvani Beogradski sporazum.

Dokument su potpisali predsednici SRJ i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, premijeri Srbije i Crne Gore Zoran Đinđić i Filip Vujanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus kao i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. Nakon toga formirana je Ustavna komisija, koja je mesecima radila na osnovnim pravnim aktima Srbije i Crne Gore.

Vlast sama krši svoje zakone

Ustavna povelja SCG i zakon o njenom sprovođenju za dve godine prekršeni su najmanje sedam puta. Povelju su kršili sami potpisnici. Prvi se od nje ogradio Miroljub Labus, rekavši da Povelja nije u skladu sa sporazumom. Crnogorci su tada počeli da govore o Srbiji kao o tegu koji koči ubrzano priključenje Crne Gore Evropskoj uniji. Kršenje Povelje bilo je jednostrano, obostrano ili dogovorom Beograda i Podgorice. Ustavi Crne Gore i Srbije nisu usklađeni sa poveljom, a rok je istekao 30. juna 2003. Dogovorom dve članice prekršena je i "zaštitna" odredba, po kojoj ministri spoljnih poslova i odbrane ne mogu da budu iz iste članice državne zajednice. Primer kršenja Ustavne povelje je i taj što je istekao rok za usvajanje državnih obeležja, iako je u Skupštini SCG, tokom prošle godine, pokrenuta procedura za usvajanje zastave, grba i himne.

I pored nepoštovanja rokova i novog zatezanja odnosa između država-članica, sve parlamentarne stranke u Srbiji, osim G17 plus, veruju u opstanak zajednice, dok je Crna Gora podeljena u dva tabora, jedan okupljen oko Demokratske partije socijalista, a drugi oko Socijalističke narodne partije.

Uprkos svim problemima, predsednik Skupštine SCG Zoran Šami, uveren je u opstanak državne zajednice. Razlog za opstanak Šami vidi u nameri Evropske unije da nas u svoje redove primi samo kao zajednicu, a ne kao nezavisne države: "Naš je interes da što pre uđemo u EU i da opstane državna zajednica. To je, pre svega, interes građana Srbije i Crne Gore. Sve drugo bi dovelo do daljih turbulencija na ovom prostoru, a mi smo najmanje zainteresovani za to, a naravno nije zainteresovana ni Evropska unija."

Jedan od članova komisije koja je pisala Ustavnu povelju, Zoran Lutovac, smatra da prilikom njenog ocenjivanja treba uzeti u obzir to u kojim političkim okolnostima je povelja napisana. On kaže da je i pored svih mana koje se pominju, postignut prioritetni cilj. "Stišane su strasti, naročito u Crnoj Gori, sprečeno je povlačenje jednostranih poteza i otklonjena je opasnost od dalje destabilizacije regione. Politički sukobi su se od tada kanalisali u institucije i nisu se prelivali iz njih“, rekao je Lutovac za B92.

On smatra da je ključ problema u tome što se uspeh ili neuspeh meri pogrešnim aršinima. "Ne može se razmatrati da li je državna zajednica uspela ili neuspela ako opstane ili se raspadne, nego da li će činiti uspešnijim ili manje uspešnim ovaj okvir koji nam omogućava da gradimo normalno društvo i normalne odnose. Taj okvir je pružio mogućnost da, ako ima volje, ta država može da opstane, ili ako nema volje, da se na miran način rastanemo. Mislim da je to bilo dovoljno u tom trenutku", rekao je Lutovac.

Prema Ustavnoj povelji, u februaru ove godine trebalo je da budu održani neposredni izbori za skupštinu državne zajednice, ali Crna Gora nije htela da ih prihvati. Evropska unija nije htela da vrši pritisak, a iz kabineta premijera Srbije nagoveštava se da bi izbori i referendum mogli biti pomereni za godinu dana. Zoran Lutovac ocenjuje da to nije rešavanje problema nego njegovo odlaganje: "Ako već nema saglasnosti da se ovaj okvir iskoristi da što brže idemo ka Evropskoj uniji, onda bi najbolje bilo da se najpre raščiste odnosi u Crnoj Gori održi što pre, kako se ne bi ni Srbija ni Crna Gora vioše bavili sami sobom, nego pitanjima koja su od životnog značaja za građane".

Koštunica: SCG, tada, najbolje rešenje

Povodom obeležavanja dvogodišnjice Ustavne povelje, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izdao je saopštenje u kom se navodi da je, ako se pogledaju prilike u tadašnjoj SR Jugoslaviji i širem regionu, uspostavljanje državne zajednice sa svim njenim sistemskim i funkcionalnim manjkavostima, predstavljalo najbolje moguće rešenje.

"Srbija nije imala nijedan od ozbiljnih razloga da prekida svoju državnu vezu sa Crnom Gorom, ni sa političkog, ni sa ekonomskog, ni sa bezbednosnog stanovišta. O kulturno-istorijskim vezama dve republike i da se ne govori. Naprotiv, svaka ozbiljna analiza ukazivala je da odgovoran politički pristup ovom pitanju ne sme da dozvoli prelamanje problema preko kolena, onako kako su vlasti u Crnoj Gori i deo političke javnosti zahtevale. Ovu poruku Srbije prihvatila je Evropska unija, koja je nepunu godinu pre usvajanja Ustavne povelje svojski pomogla da se dođe do kompromisnog političkog dogovora kao okvira za Ustavnu povelju", stoji u saopštenju.

Za budućnost državne zajednice veliki značaj ima dobijanje pozitivne ocene Studije izvodivosti, čime će državna zajednica, i formalno, započeti proces uključivanja u Evropsku uniju, navodi se u saopštenju predsednika Vlade: "Uveren sam da je uključivanje državne zajednice u EU najbolje rešenje za našu zemlju i da je nastavak procesa integracija mnogo bolje i racionalnije rešenje od novih razdvajanja i rastakanja države, što bi samo stvorilo nove probleme. Srbija je čvrsto opredeljena za evropski put državne zajednice i smatram da je to u najboljem interesu i Srbije i Crne Gore. Moderna i funkcionalno dobro uređena državna zajednica predstavlja najbolji model državne budućnosti Srbije i Crne Gore."

Predsednik državne zajednice Svetozar Marović rekao je da bi Srbija i Crna Gora trebalo da se dogovore o održavanju neposrednih izbora za parlament zajednice odmah nakon ispunjavanja obaveza prema Haškom tribunalu. Marović je, povodom dvogodišnjice usvajanja Ustavne povelje, za "Dan" rekao da je uveren u mogućnost kompromisa Srbije i Crne Gore oko izbora. "Izbori će u SCG biti održani kad se za to stvore uslovi, u skladu sa ciljevima Povelje, postignutim kompromisom i podrškom Evropske unije. Bilo bi dobro da nakon izvršenja obaveza prema Hagu do takvog sporazuma dođemo što pre", naveo je predsednik SCG.

Marović je rekao da će 2005. godina biti godina "evropskog uspeha SCG" ukoliko i drugi optuženi za ratne zločine slede primer generala Vladimira Lazarevića. "U ovoj godini SCG će dobiti pozitivnu ocenu Studije o izvodivosti do kraja marta, otpočeti pregovore o pridruživanju sa EU i po skraćenom postupku doći do situacije da najbrže moguće potpiše taj sporazum", kazao je predsednik SCG. Marović je ocenio da je 2004. godina bila godina propuštenih prilika da se završe obaveze prema međunarodnoj zajednici ali i godina "usvajanja duplog koloseka".

U Crnoj Gori različito

Funkcioner crnogorske Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković, međutim, ne veruje da će džravna zajednica obeležaiti i treću godišnjicu Ustavne povelje. Vuković navodi da se to možda i dogodi pošto smo, kako je rekao, neracionalni i politički neodgovorni.

On se nada da će ove godine, dogovorom Beograda i Podgorice, ipak doći do razdruživanja Srbije i Crne Gore: "Nema goreg rešenja od ovoga koje sada živimo i ja mislim da je najbolje da sednu vlasti Srbije i Crne Gore, da konstatuju neminovno, da treba tražiti bolje rešenje. Ako do toga ne dođe, ako se budemo igrali gluvih telefona, onda će se ubrzati proces pripreme crnogorskog referenduma i umesto 2006. u martu, referndum će se možda desiti već i ranije, tokom ove godine."

Sa druge strane, funkcioner opozicione Socijalističke narodne partije i bivši savezni premijer Dragiša Pešić optužio je crnogorsku vlast da je nespremna da sprovodi Ustavnu povelju. On je za podgoričku "Publiku" rekao da institucije SCG "u mnogome" ne funkcionišu zahvaljujući vlasti u Podgorici. "Nefunkcionisanje zajednice treba da nas brine jer je nesmetan rad njenih institucija pretpostavka za dalji nastavak integrativnih procesa u Evropsku uniju", rekao je Pešić.