Proglašena Ustavna povelja Srbije i Crne Gore

Posle skoro 11 godina postojanja, Saveznu Republiku Jugoslaviju je u 20 časova u utorak, 4. februara 2003. godine zamenila državna zajednica pod imenom Srbija i Crna Gora. Državna zajednica je formirana usvajanjem Ustavne povelje i pratećeg Zakona o njenom sprovođenju u Saveznoj skupštini. U Veću građana za Povelju je glasalo 84 poslanika, protiv je bio 31 Zakon o primeni Povelje dobio je u tom veću podršku 72 poslanika, protiv je bilo 39 poslanika. Tokom dana, Povelja i prateći Zakon usvojeni su u Veću republika sa 26 glasova za, sedam protiv i jednim uzdržanim. U tom skupštinskom domu za Zakon o sprovođenju Povelje glasalo je 22 poslanika, 11 je bilo protiv, uz jedan uzdržan glas.

Na zajedničkoj sednici oba veća saveznog parlamenta, predsednik Veća građana Dragoljub Mićunović proglasio je novu državnu zajednicu Srbija i Crna Gora: "Polazeći od toga da je Savezna skupština na sednicama Veća građana i Veća republika, održanim danas, 4. februara 2003. godine, usvojila Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora u istovetnom tekstu u kojem su je usvojile Narodna skupština Republike Srbije i Narodna skupština Republike Crne Gore, proglašavam Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora".

Proglašenju državne zajednice Srbija i Crna Gora nisu prisustvovali premijer crne Gore Milo Đukanović i predsednik tamošnje skupštine Filip Vujanović, koji su inače potpisnici Beogradskog sporazuma. Svoje neprisustvovanje oni su objasnili ranije preuzetim obavezama. 

Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je da je dobro što nova država nastaje bez euforije, jer, kako je rekao, prethodne države su formirane uz veselje, ali su završavale veoma loše: "Ovo je možda jedan novi početak, jedan presedan, da pravimo jednu državnu zajednicu zasnovanu na minimumu zajedničkih interesa, sa idejom da na tom minimumu nešto dalje gradimo. A, građanima je dosta rasprave o procedurama, tehnologijama konstituisanja. Oni žele rezultate i ja očekujem dve vrste rezultata. Jedna je prema unutra, to znači stvaranje funkcionalnih organa koji će rešavati probleme građana, pre svega u ekonomiji, jedan lak promet i ljudi i ideja i roba na teritoriji Srbije i Crne Gore. Druga je prema spolja, da deblokiramo one procese naše integracije koji su u proteklim mesecima bili blokirani i što ima dosta osetljive posledice i na delove naše ekonomije. Dakle, pune ruke posla za te nove funkcionere naše nove-stare države i ja sam optimista, jer mislim da je ovo jedna nova zajednica zasnovana na malim, ali zdravim temeljima", kazao je Đinđić.

Iako je nova država formirana, građani Srbije i Crne Gore, osim novog imena, još nemaju ni državnu zastavu, himnu i grb. Razlog tome je nemogućnost da predstavnici političkih stranaka i jedne i druge strane postignu dogovor, i zanemare uskostranačke interese. Jedan od problema, kada je reč o zastavi jeste dogovor oko nijanse plave boje – da li će to biti mrko plava sa srpske zastave ili plavetno plava sa crnogorske.