Sporazum o tekstilu otvara mnoga vrata

Taj sporazum će Srbiji omogućiti da njena tekstilna industrija nekoliko puta poveća plasman na tržište EU. Sadašnji izvoz tekstila i poslovi dorade trenutno su na nivou od 156 miliona dolara godišnje, a sporazumom se ukidaju sva ograničenja carine na izvoz te robe u EU.

"Koliko će ovo da pomogne stvarno ne mogu da budem pametan, ali oni ne znaju ni o porezu na dodatnu vrednost niti znaju šta će da im donese ovaj sporazum, oni znaju da strepe od finansijske policije, to je njihova glavna muka, a ne kako će da uvezu teksas iz Turske. Ja ne mogu da bidnem pametan šta da očekujem, ja se sigurno nadam većim platama, jer ako država nameće sve više i više poreza, treba sve više i više da brine o tim ljudima, ako više opterećuje gazde, trebalo bi nešto da padne više i radniku". Ovako je Zeljo Arifović, radnik privatne fabrike za proizvodnju džinsa "Nesal" iz Novog Pazara, protumačio značaj sporazuma Srbije sa Evropskom unijom.

Naime, grad koji bi svakako trebalo da oseti blagodeti sporazuma je Novi Pazar, u kome se preko 50 odsto stanovništva bavi privatnom proizvodnjom tekstila. I kako to obično biva, za razliku od radnika, poslodavci se nadaju nekom boljem poslovanju i čak obećavaju da će to povećati plate radnika u proizvodnji. "Ako nam skinu kvote, mi već ulazimo u malo više fer igru sa proizvodima iz celog sveta. A mi sa našim nivoom kvaliteta imamo otvorena vrata ovim skidanjem kvota. Što se radnika u prozvodnji tiče, najbitnija stvar je da ima posla dovoljno. Čim ima više posla, normalno za sve ljude je veća plata", kaže vlasnik dečije konfencije "Stig" iz Novog Pazara Tigrin Kačar.

"Tekstilna industrija nema ni prozvode"

Jedan od regiona u Srbiji u kom sada na žalost postoje samo zgrade fabrika tekstilne industrije, koje ne rade već godinama, jeste Jablanički okrug. Tekstilnu industriju tog kraja karakteriše zastarela tehnologija, otpisana oprema, nasleđene kreditne obaveze prema državi, Pariskom i Londoskom klubu,  kao i nenaplaćeni izvoz u Irak. Sekretar Samostalnog sindikata Jablaničkog okruga Jovica Nedeljković u izjavi za B92 kaže da u tom okrugu ne radi ni 15 posto ljudi zaposlenih u tekstilnoj industriji, tako da njima sporazum sa Unijom ne može puno da znači. "Da li mi imamo Evropskoj uniji nešto da ponudimo i da li smo konkurentni na tržištu, ovakvom kakvo je? Mi smo sigurni da smo najjeftinija radna snaga u Evropi, ali samo ako imamo posla i ako radimo. Siguran sam da ima mesta da se ovo uradi, ali na jedan drugačiji način. Ne na ovaj način - ovako je stanje, pa onda dozvoliti izvoz i osloboditi carine, kada tekstilna industrija nema ni proizvode", kaže Nedeljković.

Sekretar Udruženja za tekstil u Privrednoj komori Srbije Blagoje Jovanović ocenjuje, međutim, da taj sporazum pruža šansu da se srpska tekstilna indsutrija vrati na tržište. Jovanović navodi i da očekuje da će sporazum o trgovini tekstilom sa Evropskom Unijom već sledeće godine povećati izvoz za oko 30 posto. "Ova godina će biti završena sa oko 200 miliona dolara izvoza. Računamo da bi morala da se dostigne cifra bar od 250 miliona u narednoj godini, uz brži intenzitet rasta u sledećim godinama, jer je ovo ipak godina kada vršimo transformacija preduzeća, kada privatozacija nije završena, tako da će sve to zajedno dati rezultat na dugi rok, a ne tako brzo", rekao je Jovanović.

Inače, prema procenama Vlade Srbije za nekoliko godina srpska tekstilna industrija mogla bi uz pomoć sporazuma sa Unijom da povrati nivo izvoza i doradnih poslova s partnerima u Uniji, koji je 1991. godine dostizao vrednost blizu milijardu dolara godišnje.

Politički značaj

Sporazum bi mogao biti značajan i u političkom smislu, za saradnju Srbije i Crne Gore i EU u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja, zato što takvu vrstu ugovora EU sklapa samo sa zemljama koje su na određen način uključene u predpristupnu strategiju za članstvo. Sporazum će biti i potpisan u februaru ili martu iduće godine i tada i zvanično stupiti na snagu, ali njegovim parafiranjem EU ukida sva ograničenja na uvoz tekstila iz Srbije.

Strana ulaganja

Stručnjaci Vlade Srbije procenjuju da je realno da Srbija privuče značajna strana ulaganja u sektor tekstila, imajući u vidu da se gotovo cela tekstilna industrija iz Zapadne Evrope seli u srednju i istočnu.

Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković ocenjuje da će taj sporazum poboljšati položaj tekstilne industrije u Srbiji. "Iako smo izgubili mnogo vremena, moguće je da će to makar odškrinuti vrata toj industriji. Mislim da smo, u periodu u kojem smo izgubili to tržište, izuzetno nazadovali, pa je tekstilna industrija u teškom položaju. Pitanje je koliko će i te mere moći da pomire veliku konkurenciju koju cela Zapadna evropa i proizvođači imaju u proizvođačima sa Dalekog istoka, ali u svakom slučaju je bolje sa sporazumom nego bez njega", kaže on.