Kasni setva pšenice

Mada se poslednjih dana u nekim medijima govori o velikom uspehu srpske poljoprivrede, kako tvrde poljoprivrednici, pred jesenju setvu pšenice prava situacija je sasvim drugačija. Od ponedeljka počinje idelan agrotehnički rok za setvu pšenice. Međutim i pored toga ne postoje nikakve naznake da bi setva mogla da počne, a sa velikih površina, zbog niske cene, još nije skinut kukuruz.

Poljoprivrednici kažu da su toliko finansijski iscrpljenji da nemaju novca čak ni za seme.

“Kako će biti ove godine ne znam, znam samo da će proći loše sa ovim usevima koje su sada obrali, odnosno koje upravo ubiru – soja, kukuruz, pa i pšenica – pre svega, zbog umanjenih prinosa, a onda je i niska cena uticala”, kaže Zoran Martinović iz Instituta “Petar Drezgić”.

“Da li će imati dovoljno platežne moći da plate seme, ne znam, to ćemo da vidimo. Ali, prema informacijama, nije neka velika zainteresovanost za deklarisano dezinfikovano seme”, navodi on.

Cena po kojoj je većina poljoprivrednika bila primorana da proda pšenicu ove godine je, prema računici agroekonomista, za dinar do dva ispod proizvodne.

Sada kada je došlo vreme da se poseje, poljoprivrednici kažu da nemaju para i da su u potpunoj neizvesnosti, kao na primer ratari iz Belegiša:

“Pa, trenutno nije katastrofa, ali je jako blizu. Stvarno se sad treba nešto preduzeti da taj narod jednostavno da poseje. Je l' ovoj državi treba pšenice, je l' ne treba? Kažite, nećemo ništa da sejemo, nema problema, ješćete vazduh”, poručuje Siniša Jovanović.

“Pa, verujte da ne možemo da ispoštujemo, baš zbog toga što i to što budemo posejali to neće biti urađena adekvatna agrotehnika, zato što ne možemo da ispoštujemo đubrivo i seme. Biće posejano seme iz ambara koje nije kvalitetno i koje neće normalno na leto dati taj prinos koji se očekuje, koji bi mogao, jer ovo je plodna zemlja koja može da da dosta”, smatra Miroslav Radaković.

Krediti predstavljaju još veći problem. Procenjuje se da poljoprivrednici duguju bankama oko pola milijarde evra.

Do sada je većina redovno izmirivala obaveze, međutim u ovoj situaciji mnogi jednostavno neće imati novca da plate sledeću ratu.

“To je vrlo izvesno i jako teško će se vraćati. Znači, iz godine u godinu, već tokom sledeće godine, ovi krediti što su uzeti za setvu i za pripremu do 500 000 što je davano, jako će se teško vraćati”, smatra Nikola Lončar.

“Mislim da je to vreme već došlo i da je dobar deo ljudi zadužen i prezadužen i dobar deo ljudi već sada ima problem vraćanja rata dospelih i kredita, a da ne pričam šta će se desiti na proleće ako ovako ostane”, pribojava se Milenko Novoselac.

Proteklih godina mali poljoprivrednici su opstajali na račun potrošnje osnovnog kapitala. Ali – rezerve su se izgleda potrošile.

Svih ovih godina poljoprivrednici upozoravaju na teško stanje u poljoprivredi, a pogotovo u ratarstvu. Ono čega se svi pribojavaju, a što iz dana u dan postaje izvesnije, to je da će ovog proleća, pred sledeću setvu kukuruza, doći do pravog kraha srpske poljoprivrede.