Analitičari: Dobra vest

Bivši državni funkcioneri, NVO, novinari i analitičari uglavnom se slažu da je za Srbiju hapšenje Karadžića dobro. Oni navode da je Srbija pokazala da je evropska zemlja i da je spremna da poštuje međunarodne i domaće obaveze i zakone.

Bivši ministar inostranih poslova Goran Svilanović, ocenio da je hapšenje Radovana Karadžića odraz hrabrosti i odlučnosti predsednika Srbije Borisa Tadića i republičkog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića.

"Hapšenje Karadžića pokazuje odlučnost da se preuzme odgovornost i donošenjem teških odluka razjasni zamršena politička situacija u Srbiji", kazao je Svilanović gostujući na televiziji B92.

On smatra da će hapšenje Karadžića doprineti unapređenju odnosa Srbije i Evropske unije koji su, kako je naveo, bili u velikoj krizi.

"Sve ovo pomoći će ispunjenju ciljeva koje je zacrtala nova vlada, a to je potpuna liberalizacija viznog režima i status kandidata za članstvo u EU. Teško da će bilo ko sada moći da postavlja Srbiji nove političke uslove", rekao je bivši ministar inostranih poslova.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade, smatra da je hapšenje dobra vest i da je kroz to moguće da se da podsticaj novoj vladi. Ono što je novo u poslednjih nekoliko dana, jedino novo lice, promena, jeste novi šef BIA i očigledno da je posledica te promene ovo hapšenje, kaže on za B92.

"Čudno je da se MUP Srbije, odnosno SPS, ograđuje od te akcije i očigledno je da oni žele da nastave politiku iz 90-ih godina i koju je, nažalost, u novoj demokratskoj Srbiji uspevao jedno vreme da vodi i Vojislav Koštunica", rekao je Živković za B92.

Vlada je "napravljena uz jedan težak i bljutav kompromis, ali treba da joj se da šansa da neko uradi ono što pre toga neko nije hteo ili mogao da uradi".

Ključna promena u BIA

Analitičari koji prate rad službi bezbednosti uglavnom dele mišljenje da je za hapšenje Radovana Karadžića ključna bila promena u vrhu BIA. Čuju se i ocene da je velika zasluga i na Savetu za nacionalnu bezbednost, kojim rukovodi predsednik Srbije.

Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović smatra da je prostor za hapšenje Radovana Karadžića otvoren onog trenutka kada se pre nekoliko dana sa mesta prvog čoveka BIA povukao Rade Bulatović, blizak DSS-u, i tu funkciju preuzeo Saša Vukadinović.

Stojadinović ukazuje da je važna i politička volja. "Očigledno je da je dolaskom Radeta Bulatovića na čelo BIA monopol na informaciju šta se događa sa ljudima koji su hajduci u Srbiji bio podeljen između premijera i šefa službe, naravno uz napomenu da postoje mnogi ljudi unutar nje koji su i od šefa službe mogli da sakriju bitne informacije", kaže on.

"U ovom trenutku su se dakle usaglasile politička volja i profesionalnost čoveka koji se nalazi na čelu BIA", kaže on.

"Očigledno da taj čovek nije od onih koji se plaše pretnji i da je jednostavno odlučan da štiti državu, a ne pojedine funkcionere i da organizuje eskadrone smrti kao što je to bilo u prošlosti. To je dokaz da vlast polako ali sigurno stavlja službu pod svoju kontrolu", navodi Sojanović.

Ipak, jedna stvar je zasmetala advokatu Boži Preleviću, koji je bio koministar policije u prelaznoj vladi. On kaže da je skoro nemoguće da MUP nije učestvovao u pronalaženju i hapšenju Karadžića, kako je to izjavio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

"Ja mislim da nema logike da u tako nečemu ne učestvuje MUP iz prostog razloga što radnici BIA nisu ovlašćeni", kaže on.

"U tom smislu radnici BIA mogu nekog da lociraju mogu i da zadrže lica, ali sam čin hapšenja, obezbeđenje lica mesta, oružana akcija, to može da uradi samo policija. I pretpostavljam da u tome ima nešto više udvaranja nečijem političkom telu nego istine da je Dačić van toga", kaže Prelević.

Novinar Vremena Dejan Anastasijević kaže da je za hapšenje Karadžića ključan pre odlazak nego dolazak nekih ljudi.

"Saša Vukadinović, novi šef BIA, prekjuče je ušao u kancelariju. Važnije je što su otišli neki ljudi koji su sprečavali hapšenje. A nemoguće je to bilo bez učešća MUP-a. Imamo i vojne službe", podseća Anastasijević.

Govoreći o ograđivanju MUP-a od hapšenja, on kaže da neki političari žele da namaknu poene, a neki da operu ruke. "Mnogo će biti i dezinformacija o tome šta se tačno desilo. Nije dobro što je ovako šturo saopštenje, građani treba da znaju šta se desilo", kaže on za B92.

"Ovog puta nije u pitanju nikakva donatorska konferencija i nikakva donacija, ma koliko vredna, radi se o izvesnijoj evropskoj budućnosti građana Srbije, a to donosi mnogo više", kaže novinar Miša Brkić za B92.

"Ozbiljnost Vlade"

Posledica promene u BIA, smatra Zoran Živkoviæ (FoNet, arhiv)

Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, koji je do 1996. godine imao česte kontakte sa Radovanom Karadžićem, komentarišući njegov promenjeni identitet, rekao je kako ga sigurno ne bi prepoznato na ulici.

Osvrćući se na budući odnos Beograda i Vašingtona posle hapšenja Karadžića, Kesić je rekao da Vlada Srbije mora imati inicijativu u poboljašanju tih odnosa, odnosno da sam čin hapšenja haškog optuženika nije dovoljan.

Kesića nije iznenadilo to što se Karadžić krio u Beogradu jer je, kako je rekao, logično da se neko najbolje sakrije u velikom gradu.

Dušan Pavlović, docent na Fakultetu političkih nauka, smatra da hapšenje pokazuje da je Vlada ozbiljna u nameri da ukloni sve prepreke Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

On smatra da se Vlada verovatno povela principom da je one najbolnije poteze potrebno uraditi na početku jer svaka vlada na početku ima najveću snagu. Moguće da nas čeka još neki događaj takve vrste, smatra Pavlović.

O ograđivanju MUP-a od hapšenja, Pavlović kaže da je to pokušaj, kao i pri nekim prethodnim hapšenjima, da se gurne odgovornost od sebe ili da se prebaci na nekog drugog "jer je događaj kontroverzan i neće ga oduševljeno dočekati celo građanstvo", kaže Pavlović.

Ivan Vejvoda iz Balkanskog fonda za demokratiju smatra da je hapšenje važna vest za Srbiju, region, pa i Evropu jer se pokazalo na delu da postoji politička volja, iskazana pobedom Tadića, a zatim i liste Za evropsku Srbiju, da Srbija ubrzano krene u hvatanje koraka sa ostalima u regionu, za šta su građani i glasali na izborima.

On kaže da ovo hapšenje predstavlja kapital za budućnost Srbije i pokazuje jasnu opredeljenost nove vlade za evropske integracije. On smatra da će hapšenje Karadžića sigurno ublažiti stav Belgije i Holandije o Srbiji.

Vejvoda navodi da je i SPS pokazao svoje evropsko opredeljenje, kao i da su promene u vladi i u Bezbednosno-informativnoj agenciji uticale na to da Radovan Karađžić bude uhapšen.

Todorić: Odlična vest

Hapšenje Radovana Karadžića je odlična vest, koja je usledila nepuna dva radna dana posle stupanja na dužnost novog šefa Bezbednosno-informativne agencije i pokazala da postoji politička spremnost da se izađe u susret obavezama Haškog tribunala, ocenio je direktor Pravnog foruma Vladimir Todorić.

Činjenica da je ovo hapšenje usledilo odmah posle političke smene na vrhu Bezbedno-informativne agenciji, kako ističe Todorić, pokazuje da su haški begunci imali političku, finansijsku i logističku podršku vrha prethodne vlade.

On ocenjuje da Karadžićevo hapšenje nije posledica nekih novih tragove niti informacija na terenu. "Jednostavno, BIA, ljudi koji se nalaze u BIA, rade ono što su radili i posle petog oktobra", kaže on.

"U zamenu za svoju sigurnost i mir u kući plasiraju određene informacije, udvaraju se i pokušavaju da selektuju informacije koje će doći do vrha. Mislim da ovog puta ta priča se neće ponovi i da će se morati ići do kraja"", smatra Todorić.

Todorić veruje da su ovim potezom vlade napravljene korenite promene u odnosima Brisela i Beograda i da nastupa novo razdoblje u odnosima Srbije i Evropske unije.

"Sve one zemlje koje su 28. januara bile za potpisivanje sporazuma biti i danas i Holandija, koja je bila stub zemalja koje su se protivile, nema ni osnova ni manevarskog prostora da zadržava staru poziciju da zadržava vladu koja je spremna da preduzme najteže korake", kaže on.

Više se ne može dovoditi politička spremnost vlasti u Beogradu da sarađuju sa Haškim tribunalom, poručuje Todorić i ocenjuje da bi Brisel sada trebalo da ohrabruje evropske snage u Srbiji ukoliko želite da budu efikasne u daljim intregracijama.

Smajlovićeva: Pritisak neće prestati

Nastaviæe se pritisak Haga, oèeluje Ljiljana Smajloviæ (FoNet, arhiv)

Glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović ocenjuje da i pored hapšenja Karadžića i pozitivnih reakcija koje uslede iz Vašingtona i Brisela pritisak na Srbiju neće prestati zbog Ratka Mladića.

Smajlovićeva navodi da će Holandija zbog svoje veze sa Srebrenicom i dalje insistirati na hapšenju Mladića kao preduslovu za punu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Iznenadno hapšenje Karadžića u Srbiji samo nekoliko dana posle promene vlasti i vrha u Bezbednosno-informativnoj agenciji Ljiljanu Smajlović navodi na zaključak da je neko iz službe znao kretanje tog haškog begunca.

"Neko je morao da zna. Teško mi je da verujem da su u ova dva dana ili tri, novi ljudi se bacili na posao. Prema tome, sa malo informacija koje sada imam, ova brzina hapšenja na prvi pogled potvrđuje tu tezu Sonje Biserko i Karle del Ponte, da je ovo bilo možda moguće i ranije, ali da nije bilo volje da se to uradi, a da sada kad postoji volja da se to učini, da je to učinjeno“, ocenila je Smajlovićeva.

Kandićeva: Važan istorijski trenutak

Istorijski trenutak, ocenjuje Nataša Kandiæ (FoNet)

Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, koji se bavi pitanjima ratnih zločina, kaže da je važan i istorijski momenat u kome se dogodilo hapšenje.

"Bitno je da se ovo dogodilo iako to niko nije očekivao i decidno tražio od Srbije. Uvek je bio u pitanju Ratko Mladić, Karadžić se pominjao među ’ostalima’. Svi su verovali da je zadatak hapšenja Karadžića neostvariv jer se Karadžić krije u okviru nekih manastira, prema podacima Haškog tribunala, i da ga je nemoguće naći", podseća Kandićeva.

"Ovo ima istorijske posledice, treba voditi računa kada se to događa. Nije bilo govora o tome u vladi premijera Koštunice, on je sišao s vlasti, pa se desilo hapšenje. U vreme vlade u kojoj je ministar policije Ivica Dačić, koji je bio na vrlo visokoj poziciji u vreme Miloševića. Ma koliko se on ograđivao, ostaje istorijski relevantno da se to dogodilo u vladi gde je on ministar policije", kaže ona.

Na pitanje da li će javnost saznati gde se Karadžić krio u poslednjih 13 godina, Kandićeva kaže da to više nije toliko važno i da će se to saznavati na kašičicu.

"Izvesno je da je mnogo puta bio na VMA, to je bilo nezaobilazno mesto za sve haške optuženike i treba da dođe vreme preispitivanja onih koji su vodili tu instituciju", navodi ona.

"Hapšenje rezultat političke volje"

Direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo ocenila je da hapšenje Radovana Karadžića dokazuje da ranije nije postojala politička volja u Srbiji da se to uradi.

"Odluka o hapšenju je za pohvalu i mi (nevladin sekttor) dajemo podršku Vladi da nastavi da ispunjava svoje obaveze i to sve manje kao rezultat pritiska i sve više kao unutrašnju potrebu", rekla je ona agenciji Beta.

Vučo je kazala da je hapšenje Karadžića izazvalo "pozitivan šok" među nevladinim organizacijama, jer je sve bilo fokusirano na hapšenje drugog najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića.

"Pretpostavljam da će biti uhapšeni i Ratko Mladić i Goran Hadžić što potvrđuje našu tezu od ranije da to (hapšenje) nije tehničko nego pitanje političke volje", kazala je Biljana Kovačević-Vučo.

NVO: Otkriti čuvare

Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina pozdravila je hapšenje Radovana Karadžića i zatražila od nadležnih da što pre okončaju saradnju sa Haškim tribunalom kako bi se stvorili uslovi za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). "Srbija je hapšenjem Karadžića dobila novu evropsku šansu, u kojoj egzistencija nijednog optuženika za ratne zločine više neće biti iznad egzistencije građana Srbije, koji su na izborima jasno pokazali da im je itekako stalo do sopstvene budućnosti", navodi se u saopštenju.

Nevladine organizacije zatražile su i da bude sprovedena opsežna istraga kako bi se utvrdilo ko je sve pomagao Karadžiću u skrivanju.

"Mora se znati ko je kriv zato što se Srbija bila pretvorila u 'sigurnu kuću' za optužene za najsvirepije ratne zločine, među kojima je i zločin genocida", navedeno je saopštenju.

Kako je ocenjeno, postoje jasne indicije da je u "čuvanje" Karadžića bio upleten i deo državnih organa, koje su činili predstavnici takozvanih "patriotskih opcija".

Građanska Vojvodina zatražila je od nadležnih organa i da zabrane rad i sankcionišu pripadnike klerofašističkih i sličnih ekstremističkih organizacija koje, nakon hapšenja Karadžića, prete bezbednosti građana Srbije i pozivaju na oružje.

Građansku Vojvodinu čine Centar za regionalizam, Centar za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, Nezavisno društvo novinara Srbije, Helsinški odbor za ljudska prava, Građanski fond Panonija, Građanska akcija iz Pančeva i Otvoreni licej iz Sombora.

Izbegličko udruženje pozdravlja hapšenje

Udruženje izbeglica iz Paraćina Centar za komunikaciju "Pravda" pozdravilo je danas hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i izrazilo nadu da će svaki zločinac biti adekvatno kažnjen.

"Hapšenje Radovana Karadžića primamo sa olakšanjem, zadovoljstvom i nadom da će mnogi ratni zločini a posebno 'humana preseljenja' i 'etnički inžinjerinzi' u prethodnim ratovima biti konačno rasvetljeni u Hagu i da će svaki zločin dobiti svoje ime i prezime a zločinac 'adekvatnu kaznu'", navodi se u saopštenju.

Ovo izbegličko udruženje je ocenilo da je reč o "hrabrom gestu" predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića.

"To bi trebalo da bude podsticaj EU, SAD i celokupnoj međunarodnoj javnosti da sada nagradi Srbiju i pokaže dobru volju da pomognu izbeglim i prognanim žrtvama rata koji su u Srbiji da se konačno vrate svojim domovima i statusnim pravima", piše u saopštenju.