Nastavlja se sukob Izraela i Libana

Do sada je u Libanu poginula 61 osoba. Izrael je danas napao stotine infrastrukturnih objekata u južnom Libanu, uključujući aerodrome, autoputeve, ali i vojne baze, ne bi li pojačao pritisak na libansku vladu i militantni Hezbolah da oslobode dvojicu izraelskih vojnika. Njih je Hezbolah zarobio u sredu i time izazvao ofanzivu Izraela na Liban, sa mora, kopna i iz vazduha.

Izraelski premijer Ehud Olmert postavio je tri uslova za prekid napada na Liban - oslobađanje otetih izraelskih vojnika, prestanak raketnih napada i sprovođenje rezolucije UN o razoružanju pripadnika Hezbolaha, javile su agencije. "Premijer je spreman da naredi prekid naših operacija u Libanu ako Hezbolah oslobodi dvojicu naših vojnika, prestane sa raketnim napadima i ako libanska vlada odluči da počne sa primenom rezolucije 1559 Saveta bezbednosti UN", rekla je portparol izraelske vlade Miri Eizin.

Vođa Hezbolaha šeik Hasan Nasrala objavio je "otvoreni rat" Izraelu, nakon što je izraelska avijacija uništila njegov stan i sedište pokreta u Bejrutu, javile su agencije. U govoru koji je prenosila televizija Al-Manar, Nasrala je pozvao libanski narod da pruži otpor Izraelu, ne pominjući međutim, vazdušni napad koji se desio nepun sat pre njegovog obraćanja. "Ako ste želeli otvoreni rat, dobićete ga. To će biti rat na svim nivoima... Od Haife, pa na dalje. Vi ste ti koji ste promenili pravila igre", poručio je Nasrala izraelskom narodu i njegovoj vladi, za koju je rekao da je "glupa i neiskusna".

U međuvremenu, Izrael nastavlja borbe i na južnoj granici, gde su sukobi zapravo i počeli kada je prošlog meseca palestinski Hamas zarobio jednog izraelskog vojnika. Libanska policija je saopštila da su izraelske snage danas izvršile napad i na prosirijsku Palestinsku grupu, koja je smeštena nedaleko od granice Libana sa Sirijom.

Svet strahuje da bi sukob na Bliskom istoku mogao da eskalira ukoliko na stranu Libana stanu Sirija i Iran, jer bi u tom slučaju mogao da se očekuje odgovor Amerike, koja podržava Izrael. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad poručio je predsedniku Sirije Bašaru Al Asadu u telefonskom razgovoru da će odgovor Irana biti jeziv ukoliko Izrael napadne i susednu Siriju.

Građani Iraka i Irana okupili su se posle molitve da pruže podršku Libanu. U Iranu na masovnim skupovima dominiraju libanske zastave. U Bagdadu, glavnom gradu Iraka, nekoliko hiljada šiita demonstriralo je u znak solidarnosti prema Libanu.

Bombardovanje tokom noći

U napadima izraelskog vazduhoplovstva tokom protekle noći i jutra na predgrađa Bejruta u kojima Hezbolah ima uporišta, poginule su tri osobe, a više od 50 ih je povređeno, prenele su agencije. Libanska policija je saopštila da je žrtava bilo na mostu na autoputu koji vodi do međunarodnog aerodroma u Bejrutu, koji je zatvoren posle jučerašnjeg bombardovanja, u dva navrata. Izrael je rano jutros bombardovao i jednu električnu centralu na jugu Libana i nekoliko mostova u okolini Bejruta, gde vlasti u Jerusalimu veruju da se nalazi sedište pokreta Hezbolah.

Bombardovani su i put Bejrut-Damask, gde je saobraćaj u prekidu, i područje Nakura, kod granice sa Izraelom. Izrael je juče ujutru bombradovao palestinsko Ministarstvo inostranih poslova u Gazi pošto pripadnici radikalnih palestinskih organizacija i dalje odbijaju da oslobode otetog izraelskog vojnika. U toj ofanzivi, život je izgubilo više od 80 Palestinaca i jedan izraelski vojnik.

Izrael tvrdi da je libanska ekstremistička organizacija Hezbolah ostvarila pretnje da će bombardovati Haifu, treći grad po veličini, ako izraelska vojska i dalje bude gađala Bejrut. U napadima izraelske avijacije na jugu Libana poginulo je više od 50 ljudi, Izrael je blokirao libanske luke, ispalio granate na aerodrom u Bejrutu i počeo bombardovanje položaja Hezbolaha. Izrael optužuje Iran i Siriju za eskalaciju nasilja u Libanu, tvrdeći da Hezbolah želi da prebaci dva zarobljena izraelska vojnika u Iran, što su vlasti u Teheranu demantovale.

Predsednik Izraela Moše Kacav za sukobe je optužio vladu u Libanu i rekao da ona ne želi da razoruža militantne grupe iako je na to obavezuje rezolucija Ujedinjenih nacija. "Na žalost, libanska vlast pokazuje slabost i oklevanje. Oni nisu spremni da pokažu odlučnost i odgovornost za patnje libanskog naroda. Za to je kriva vlada u Libanu, oni nisu spremni da primene rezoluciju UN", kaže Kacav. Ministar unutrašnjih poslova Izraela Ron Bar On zapretio je smrću šefu pokreta Hezbolah Hasanu Nasralahu, navodeći da je sam sebi već presudio. "Kada dođe vreme, sredićemo sve račune s njim", rekao je on.

Spoljnopolitički komentator Politike Boško Jakšić za B92 kaže da situacija na Bliskom istoku izmiče kontroli, a akciju libanskog Hezbolaha ocenjuje kao koordiniranu sa aktivnostima palestinskog Hamasa.

SB nije tražio prekid izraelske ofanzive

Savet bezbednosti UN završio je hitnu sednicu posvećenu eskalaciji sukoba u Libanu, na kojoj nije zatražen prekid vatre što je zahtevao Liban, javljaju agencije.

"Okupili smo se u senci velike varvarske agresije Izraela na moju zemlju", rekao je ambasador Libana u UN Nuhad Mahmud na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj sukobu u Libanu za koji se strahuje da bi mogao da se proširi na ceo Bliski istok. Mahmud je rekao da je u izraelskoj ofanzivi ubijeno više od 60 civila, da su oštećene brojni objekti civilne infrastrukture i da je sukob pretnja za demokratiju. Libanski ambasador u UN je, takođe, tražio "jasnu i hitnu odluku" Saveta bezbednosti koja bi pozvala na hitan i potpun prekid vatre, ukidanje vazdušne i pomorske blokade koje je Izrael uveo Libanu, i prekid vazdušnih napada.

"Izrael nije imao drugog izbora nego da reaguje", odgovorio je Mahmudu izraelski ambasador u UN Den Gilerman. "Akcije Izraela su direktan odgovor na ratnu akciju". Gilerman je rekao da su izraelski vazdušni napadi usmereni isključivo na šiitski pokret Hezbolah i indirektno kazao da su za napetosti na Bliskom istoku odgovorni Sirija i Liban. "Ona sila koja je zapravo okupirala Liban je terorizam", kazao je izraelski zvaničnik.

SAD su u Savetu bezbednosti prethodno uložile veto na nacrt rezolucije kojom se traži od Izraela da obustavi vojnu operaciju u oblasti Gaze i nagomilavanje snaga u regionu, javljaju agencije. U nacrtu rezolucije koju je predložio Katar poziva se na oslobađanje izraelskog vojnika, otetog 25. juna. Za tekst rezolucije glasalo je 10 članica SB UN, četiri su bile uzdržane, a SAD su bile protiv, precizirao je ambasador Francuske u UN Žan Mar de la Sablijer, predsedavajući SB UN. Ambasador SAD Džon Bolton je obrazložio da tekst rezolucije nije uravnotežen i da je prevaziđen najnovijim događajima u Libanu. Nacrtom rezolucije prvenstveno je bio obuhvaćen pojas Gaze i ne pominju se najnoviji događaji u Libanu, o kojim bi SB UN trebalo da raspravlja danas.

SAD su zabrinute zbog pojačanja nasilja u Libanu i pozvale su Izrael na uzdržanost. Državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs je, tokom posete Nemačkoj, izjavila da nagađanja o apokaliptičnim scenarijima nisu od pomoći i da na rešavanju spora mora uporno biti rađeno. Kondoliza Rajs i savetnik Bele kuće za bezbednost Stiven Hedli apelovali su na saveznike SAD i na države bliskoistočnog regiona da vrše pritisak na Hezbolah i na radikalni palestinski pokret Hamas. "Mi i dalje nastavljamo da od Izraelaca tražimo da budu uzdržani, da brinu o civilnim žrtvama i, naravno, civilnim infrastrukturama", rekla je Kondoliza Rajs. Ona je rekla da će prioritet međunarodne diplomatije biti da se strane u sukobu vrate za pregovarački sto na Bliskom Istoku: "Kad se ova kriza završi moraćemo da se vratimo partnerskim odnosima sa narodom Libana kako bismo zajedno ostvarili njihove demokrastke težnje. Veoma je važno da se Izrael suzdrži u samoodbrani."

Istovremeno, Stejt department je državljanima SAD savetovao da izbegavaju putovanja u Liban i dozvolio diplomatama i njihovim porodicama da napuste zemlju.

Rusija: Dejstvo Izraela neproporcionalno

Bliski istok će biti glavna tema i na samitu najmoćnijih zemalja, koji se ovog vikenda održava u Sankt Peterburgu. Samitu Grupe 8 prisustvovaće i predstavnici Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Kanade i Japana.

Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je na prekid vatre na izraelsko-libanskoj granici. Putin je najavio da će situaciju na granici razmotriti sa američkim predsednikom Džordžom Bušom i ostalim liderima G8 najrazvijenijih zemalja na samitu u Sankt Peterburgu. "Mi ćemo pozvati sve snage u konfliktu da odmah prekinu krvoproliće", kazao je Putin na susretu sa mladima zemalja G8 uoči samita koji počinje sutra.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije upozorilo je da konflikt prerasta u rat‚ koji bi mogao da ima teške posledice po Bliski istok i mir u svetu. Ministarstvo je osudilo otmicu izraelskih vojnika, vojna dejstva Izreala i gađanje izraelske teritorije i ocenilo kao "neproporcionalnu i neadekvatnu (izraelsku) primenu sile koja preti suverenitetu i teritorijalnom integritetu Libana, miru i bezbednosti u regionu", navodi se u saopštenju.

Moskva je pozvala Izrael da obustavi upade u Liban, rušenje civilne infrastructure i da ukine blokadu, a libanski pokret Hezbolah da odbaci antiizraelske akcije, da oslobodi otete izraelske vojnike, prekine da gađa izraelsku teritoriju i da poštuje "plavu liniju" UN. Kako se dodaje u saopštenju, Rusija će, zbog zaoštravanja situacije, poslati u region specijalnog predstavnika.

"Preterana upotreba sile"

Francuski predsednik Žak Širak iskreno veruje da je rekacija Izraela u Libanu preterana i zapitao se da li je krajnji cilj potpuno uništavanje Libana: "Ne želim da dajem konačne ocene, ali verujem da Hamas i Hezbolah nisu sami preduzeli prve korake. Verujem da iza njih stoje  još neke zemlje. Napadi Hezbolaha i Hamasa su neodgovorni. Nalazimo se u jako osetljivoj i opasnoj situaciji". Šef italijanske vlade Romano Prodi izjavio je da Italija "izražava žaljenje zbog veće upotrebe sile" koju Izrael upotrebljava protiv Libana. Italijanski premijer je istakao da je "velika šteta" u napadima naneta infrastrukturi u Libanu i dodao da Italija izražava žaljenje zbog "cilivnih žrtva". "Priznajući legitimnu zabrinutost Izraela i osuđujući otmicu vojnika, izražavamo žaljenje zbog pojačane upotrebe sile, velikih oštećenja infrastrukture i civilnih žrtava", rekao je Prodi na konferenciji za novinare.

A Poljska za sada ne razmišlja da povuče vojnike iz Libana, rekao je u Varšavi ministar odbrane Radoslav Šikorski povodom eskalacije izraelsko-palestinskog sukoba. U kontingentu UNFIL u Libanu u dve baze je oko 200 poljskih vojnika, a u mirovnoj misiji u toj bliskoistočnoj zemlji poljski plavi šlemovi su od 1992. godine. "U četvrtak su svi naši vojnici bili u skloništima, danas samo deo", kazao je Šikorski kako je prenela poljska novinska agencija PAP.