Bolje je, ali problemi su kurs, investicije, restitucija...

Pre peto-oktobarskih promena rafovi su bili prazni, a kilogram mesa kupovao se čekovima. Sada su gondole u samouslugama pune, istina ima sporadičnih i neobjašnjivih nestašica, ali su nam zarade nedovoljne za potrošačku korpu. Prema poslednjim istraživanjima, da bi korpa bila puna, prosečnoj porodici, sa prosečnom zaradom svakog meseca nedostaje 152 evra.

Probleme imamo i sa privatizacijom, obrazovanjem, restitucijom, investicijama...

"Mislim da je jako puno, i normalno je da sam subjektivan, urađeno u tom prvom periodu, do 2004 godine. Tu postavljeno ono što je centralno mesto u novoj viziji Srbije kao moderne privrede. Veliki pomak nazad napravljen je u narednom periodu. Sada se opet prave pomaci u pozitivnom kontekstu. Tako da,kada bih sagledao sve,ocena za dosadašnju tranziciju je negde između tri i četiri. I to zahvaljujući i mojim razumevanjima šta može da se desi u budućnosti", objašnjava Goran Pitić, nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u vladi Zorana Đinđića. Danas je profesor na Fakultetu za finansije i administraciju, i predsednik upravnog odbora Sosiete Ženeral banke.

U dobre stvari koje su nam se "desile" ove decenije on ubraja stabilan bankarski sistem, dobre zakone, naročito poreske i "krupne" korake ka Evropskoj uniji koje "grabi" ova vlada.

Uglavnom zbog sopstvenih grešaka u ekonomiji, privatizaciju nismo okončali ni posle deset godina. Zbog nedovoljno konkurentne i razvijene privrede, pa onda globalne krize, bruto društveni proizvod Srbije je manji ove, nego što je bio 1989 godine. Privrednici smataju da je glavni "krivac" za to upravo država. U proteklih deset godina standard smo gradili uz pomoć stranih investicija i prihoda od privatizacija. Industrija je sistematski uništavana.

"Ono što mene najviše boli je što je mnogo industrije, koje će ovoj zemlji trebati, propalo. A taj industrijski pad traje i od 2000 godine od danas. Mnogi industrijski kapaciteti ne postoje, a osetiće se velika potreba za njima. Mislim da je od 2000 godine napravljena greška što nismo imali ministarstvo koje se bavilo isključivo industrijom i razvojem privrede, već je to sve spakovano u ministarstvo za privredu i privatizaciju, i ceo proces se okrenuo prema privatizaciji a ne prema razvoju", priča Rade Veselinović, vlasnik Galeb grupe.

On je u "biznis vodama" 40 godina i kaže da mu danas nije mnogo lakše nego u periodu neposredno posle sankcija.

Za Nikolu Pavićiča, generalnog direktora Sintelon-Tarketa, međutim, sadašnje vreme je najbolje za poslovanje u njegovoj 37.godišnjoj karijeri. On kaže da do 2000 godine nismo imali ekonomski sistem, imali smo razbijenu državu, a u poslu je važilo pravilo samosnalaženja i borbe za opstanak. Po njemu, od 2000 . do danas promene su suštinske.

"Dobre firme su devedesetih oslabile, a jako malo srpskih firmi je iz tog perioda izašlo stabilno, niko se nije razvijao. Od 2000. godine na ovamo, urađano je jako mnogo u promeni sistema i donošenju zakona. Neki od zakona su izvanredni, kao što su poreski zakoni, koji su od Srbije napravili poreski raj u cilju da se privuku strani investitori", kaže Pavićič.

Baš kao i direktor Galeb grupe i on se slaže da je naš sadašnji problem-industrija. Sistematski je uništavana, a nema "srećne zemlje bez sopstvene industrije", Pavičićev je recept za uspešnu ekonomiju.

U nekim oblastima pomaci, na bolje, su znatno vidljiviji. I pored svakodnevnih intervencija na deviznom tržištu, devizne rezerve Srbije su, za proteklih deset godina, višestruko uvećane. Pred promene, devizne rezerve, iznosile su 410 miliona dolara. Danas se mere milijardama. Ipak, najveći srpski izvoznik je američki US Steel a ne neka domaća kompanija. Očekivao se veliki pomak, verovalo se da će se vrlo brzo živeti mnogo bolje. Danas, sve što je urađeno daleko je od nadanja.

Sa druge strane, povećan je i javni dug. Danas iznosi 11 milijardi evra, što čini 36 odsto bruto domaćeg proizvoda. Iz države poručuju da nismo prezaduženi. Ekonomisti, pak, imaju svoju računicu. Po njima je to 2,6 puta više od ukupne vrednosti izvoza, i to je dovoljan pokazatelj da se "crvena lampica" upali.

Radnici nekadašnjih giganata, danas privatizovanih kompanija su, nepodeljen je utisak, loše strane tranziciju ipak najviše osetili na svojoj koži. Čast izuzetcima. Bez posla je, u protekloh deceniji, ostalo hiljade ljudi, stotine preduzeća je ugašeno, a prava radnika svake godine bivala su sve manja. Sindikati su, uglavnom, bili nemi posmatrači. Zato ih danas u velikim privatnim kompanijama gotovo i nema.

"To su dva različita perioda. U periodu pre 5.oktobra mi smo imali mnogo veća prava na papiru, međutim, zbog ratova i sankcija, živelo se teško i problematično i plate su bile na minimumu, to je bio vrlo težak period. Posle 5.oktobra očekivao se veliki pomak, da će narod živeti bolje, da će se kroz privatizaciju doći do boljih rešenja, međutim veliko je razočarenje i radnika, i članova našeg sindikata i uopšte građana. Izgubili smo mnoge frime i trancizija je napravila velika zla, prava radnika su sve manja i manja i svaka zakonska promena ta prava smanjuje", vajka se Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije.

On tvrdi da su nekada slobodno štrajkovali. Danas im "kroz prste" gledaju samo generalne, velike štrajkove. Sindikalno organizovanje i štrajk unutra firmi je danas zabranjen, sadašnje gazde ne žele da pregovaraju, a sindikalisti su u nemilosti.

Posle svega, grešaka i uzleta, ekonomisti su u jednom saglasni. Ubuduće, osnovni i primarni ekonomski cilj Srbije jeste ulazak u Evropsku uniju.

Hronologija petooktobarske zime

- 5.decembra 2000 Vlada Srbije je devlvirala dinar. Zvanični kurs je izjednačen sa crnim kursom. Jedna marka vredela je 30 dinara.

- 6.decembar 2000 Centar za ekonomska istraživanja je objavio studiju o siromaštvu. 60 odsto ljudi u Srbiji je siromašno, a pet odsto ekstremno bogato.

- 12.decembar 2000 U Briselu održana donatorska konferencija za Srbiju. Poslato 400 miliona dolara za „hitne humanitarne potrebe tokom predstojeće zime“.

- 20.decembra SRJ ponovo postala član MMF-a. MMF odobrio Jugoslaviji kredit od 151 milion dolara.

- U periodu od marta do avgusta prosecne plate kretale su se u rasponu od 80 do 88 maraka što prevedeno na dnevnu kvotu za trošenje daje sumu veću od dve i po, ali ipak manju od tri nemačke marke. Tek sa oktobarskom platom, koja je u trenutku isplate vredela 97 nemačkih maraka, građani Srbije su se mogli baškariti sa više od tri marke dnevno. Trocifrena suma izražena u nemačkim markama predena je tek isplatom novembarskih zarada.