Uhapšeni maturanti bez države

Kakve su vesti stizale juče, bilo bi dobro da nekog platimo da živi ove dane umesto nas, pa da, kad ludilo malo prođe, otkupimo ostatak sopstvenog života. Ovu našu državu su naši sagovornici nazivali slabom, zarobljenom, podivljalom državom. Lepo bi joj stajao i epitet Nadežde Milenković - neprijateljska država.

Danas je petoro beogradskih maturanata izvedeno pred istražnog sudiju u Budimpešti. Noć su proveli u zatvoru, a tamo su dospeli, po verziji mađarske policije, jer su u jednoj diskoteci kršili javni red i mir, a po verziji dece koja su se vratila u Beograd - jer su Srbi, tj. bili su napadnuti na nacionalističkoj osnovi. Kažu da je sve počelo tako što su naši gimnazijalci zatražili da se u diskoteci pevaju srpske pesme, na šta je obezbeđenje podivljalo i počelo da ih tuče.

Ima u ovoj priči nekoliko potpuno neshvatljivih stvari. Kako i zašto smo dospeli do toga da nam deca, i to iz tzv. elitnih, prestoničkih gimnazija, na ekskurzijama u inostranstvu pevaju srpske pesme? Da li ih je neko, profesori ili roditelji, obavestio šta se u ovom delu Balkana događalo kad su oni bilo bebe, kakav je odnos susednih naroda, praktično svih naroda, prema Srbima? Ali to pitanje, ni juče kada su deca bila uhapšena, ni noćas dok su uplašena sedela u zatvoru, nije najvažnije. Najvažnije je, i tu dolazimo do ove neprijateljske države Srbije, kako je moguće da se uspaničenim roditeljima, koji su juče celog dana čekali da čuju šta je sa njihovom decom, niko iz tzv.vlasti nije obratio i da iz ministarstva prosvete niko nije odmah otišao u Budimpeštu vodeći sa sobom roditelje uhapšene dece, advokate i koga god treba?

Roditelji su se sami organizovali, pronašli mađarske advokate, nabavili vize i otišli po svoju decu. Onaj jadni ministar prosvete će se javnosti obratiti danas. Ne može čovek da ide lično u Budimpeštu, tamo ide privatno, po kobasice i kačkavalj, a na posao ide na Bogoslovski fakultet, da im se izvini što Đinđić nije uveo veronauku iskreno, nego pokvareneo, onako kako je samo on znao.

Izgleda da Ministarstvo prosvete nije reagovalo kako treba na hapšenje dece, jer procenjuje da nije trenutak da se zameramo Evropi. Tu su našli da se ne zameraju. A kad je Drnovšek rekao ono što svi manje-više misle o Kosovu, poseta mu je odmah otkazana. Da je kojim slučajem bečki konjušar došao do Beograda, BIA bi ga uhapsila i vezala za Merkator. Naša vlast ne da ono što već odavno nemamo, a gimnazijalce koje još uvek imamo prepušta samima sebi. Sve bi nas prodali za jednu pogrešnu reč o Kosovu. Desiće se ono što je logično, od ove zemlje koloniju će napraviti ne šaka mondijalista ili, što bi rekao DSS-ov ideolog, misionarska inteligencija, nego navodni dobri nacionalisti, koji misle da je dovoljno to što se krste pred kamerama i mole posle svake nesreće koja zadesi Srbe van Srbije.

Dobri nacionalista Koštunica iduće nedelje će govoriti o Kosovu u Savetu bezbednosti UN-a. Kako nema ničeg od one istorijske mirovne konferencije na kojoj bi zablistao njegov državnički um, koju je toliko priželjkivao njegov savetnik Janković, Koštunica će morati da se zadovolji jednim govorom u Savetu bezbednosti. A o čemu će govoriti naš dobri nacionalista? Vladeta Janković kaže da će im pričati kako je Srbija osnivač Lige naroda, osnivač UN-a i o tome kako je Srbija osvedočena demokratska država. Mi možemo da se pozivamo na lepotu, hrabrost i genijalnost, ali na demokratiju teško. Teško da jedna demokratska država  proizvodi takve strahote drugim narodima, kao i sopstvenom, teško da osvedočene demokrate brane ratne zločince kao što to čini partija profesora Jankovića.

On kao profesor antičke književnosti sigurno zna da je i grčka demokratija činila zločine protiv čovečnosti. Grci su uništili Delos, svi muškarci na ostrvu su pobijeni, a žene i deca prodati u ropstvo.  Međutim, atinska demokratija ima i primer za koji ova naša osvedočena nikad neće znati, ako ovi dobri nacionalisti ostanu na vlasti. Kada se jednom ostrvo Mitilena pobunilo i raskinulo svoj pakt sa Atinom, Atina ih je brzo pokorila. Onda su Atinjani poslali brod s generalom koji je dobio naređenje da pobije celo stanovništvo ostrva.

Ipak, sledećeg dana Atinjane je uhvatila griža savesti. Tukidid opisuje zasedanje narodne skupštine, na kojoj se jedan poslanik zalagao za milost. On je na kraju zadobio malu većinu i odmah je bio poslat drugi brod, čija posada je neprestano, dan i noć veslala sa takvim zanosom da je stigla na vreme da opozove naredbu da neprijatelj bude pobijen do poslednjeg.