Uštede zbog spajanja izbora

To je izjavio Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Prethodno je Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbije" izjavio da u budžetu za 2012. godinu nije predviđen novac za predsedničke izbore i da računice pokazuju da u budžetskoj rezervi nema dovoljno para za to.

U Ministarstvu finansija međutim kažu da će novca za predsedničke izbore biti i da će ona biti određena na sednici vlade u četvrtak.

"Sredstva za sporovođenje predsedničkih izbora su obezbeđena u okviru budžetske rezerve i iznose ukupno 1,39 milijardi dinara, od čega se 843 miliona odnosi na izbornu kampanju, a 550 miliona za potrebe Republičke izborne komisije. Formalno će sredstva budžetske rezerve biti preneta nadležnim organima u četvrtak, na redovnoj sednici Vlade Republike Srbije. Pošto se predsednički izbori održavaju istovremeno sa parlamentarnim i lokalnim a ne krajem godine, u Budžetu za 2012. godinu će biti ostvarena ušteda od 598 miliona dinara", kaže Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadićje na predstavljanju izveštaja "Monitoring finansiranja izborne kampanje" rekao da je za izbore i finansiranje predsedničke kampanje potrebno oko 1,8 milijardi dinara. On navodi da očekuje da će se taj novac izdvoji iz budžetske rezerve, u kojoj kako tvrdi "ima tri puta manje novca od potrebnog za izbore".

"Budući da taj novac nije opredeljen u aktuelnom budžetu pretpostavka je da bi on trebalo da se izdvoji iz budžettske rezerve u kojoj nema dvoljno novca. Prema podacima kojima raspolažemo, u budžetskoj rezervi ima 600 miliona dinara", rekao je on.

Nemanja Nenadić je precizirao da se novac za odžavanje predsedničkih izdvaja po dva osnova, sa jedne strane za samo održavanje koje će prema procenama RIK-a koštati oko milijardu dinara, a sa druge, za samu predsedničku kampanju, gde stranke po Zakonu o finasiranju političkih aktivnosti dobijaju ukupno 843 miliona dinara.

"Postoji teorijska mogućnost da se novac prebaci iz drugih stavki koje nisu utrošene i povuče u budžetsku rezervu, ali to otvara mnoga druga pitanja", poručio je programski direktor "Transparentnosti Srbije". .

Pored novca koji je potreban za održavanje predsedničkih izbora, predsednički kandidati iz budžeta dobijaju novac za svoje kampanje. "Politka" piše da će pravo na budžetski novac imati samo oni predsednički kandidati koji budu, u skladu sa zakonom, položili jemstvo.

Svi koji žele da učestvuju u izbornoj trci za prvog čoveka Srbije dužni su da kandidature predaju do 15. aprila zaključno, a Republička izborna komisija zbirnu izbornu listu mora da utvrdi do 21. aprila.

Prema rečima Đorđa Vukovića iz Cesida, kad bude utvrđena zbirna lista, kandidati koji žele da koriste budžetski novac dužni su da polože kauciju, koja će, „najverovatnije, iznositi 400.000 do 500.000 evra, pošto pretpostavljam da neće biti više od desetak kandidata”.

Vuković ističe da će polovina budžetskog novca, oko četiri miliona evra, biti podeljena svim proglašenim kandidatima koji su položili kauciju. Preostala četiri miliona evra, kako kaže, Vuković, podeliće dva kandidata koja se plasiraju u drugi izborni krug, osim, „ukoliko neko ne pobedi u prvom izbornom krugu i u tom slučaju dobije celokupna četiri miliona evra, ali to je malo verovatno”.

Vuković objašnjava da kandidati koji se odluče da koriste budžetska sredstva, uz položeno jemstvo, moraju da osvoje najmanje jedan odsto glasova izašlih birača, oko 40.000 glasova, da ne bi morali da vraćaju dobijene pare.

Zakonskim izmenama, država je zaštitila budžet od onih kandidata koji su se, iako bez ikakvih šansi, kandidovali na predsedničkim izborima, samo radi novca koji dobijaju kandidati za kampanju.

Onaj ko hoće da dobije budžetski novac, mora da položi jemstvo u istoj vrednosti, a, ukoliko ne dobije jedan odsto glasova, automatski mu se, objašnjava Vuković, aktivira data garancija, novac, hipoteka, hartije od vrednosti… Dakle, ukoliko neko, na primer, odluči da kao jemstvo za korišćenje budžetskog novca položi hipoteku na kuću, ostaće bez kuće ukoliko ne osvoji jedan odsto glasova, ili ne vrati novac koji je dobio iz budžeta.

Sada se ne može desiti da državni budžet bude na čistom gubitku, kao na prvim višestranačkim predsedničkim izborima 1990. godine, kada se uz samo sto potpisa kandidovalo 32 kandidata, koji su dobili sasvim lepe sume novca, a da uopšte nisu ni učestvovali u kampanji. Tada je jedan od kandidata od novca koji je dobio za kampanju otvorio firmu u oblasti kulture i, kako je nezvanično govorio, završio posao zbog kojeg se i kandidovao.