Svetska banka razočarana efikasnošću Srbije

B92: Dobro veče, dobrodošli na B92. Počnimo razgovor komentarom te vesti koja je došla iz Istanbula, a gde se kaže da je gotovo sigurno da će Svetska banka pomoći budžetu Srbije sa 200 miliona dolara ove godine i 200 miliona sledeće godine. Kada možemo očekivati prvu uplatu i ima li nekih uslova da taj novac dođe u Srbiju?

Sajmon Grej: Rekao bih na početku da mi imamo dva odvojena programa kroz koje pomažemo Vladi Srbije da postigne dva cilja. Prvi je u oblasti privatnog sektora gde treba stvoriti okruženje koje pogoduje biznisu. Na primer, bili smo uključeni u projekat formiranja jedinstvenog registra preduzeća. Drugi program je reforma javnog sektora radi kontrole javne potrošenje. Tu smo angažovani na reformi penzijskog sistema, kao i zdravstvenog i obrazovanja. Za obe ove oblasti, a s obzirom na ekonomsku krizu, mi pružamo pomoć budežtu Srbije. Reč je o 450 miliona dolara za 2009. i 2010. u ovoj godini već smo dali Srbiji 50 miliona dolara, a sada smo spremni da damo još dvesta miliona. Svi uslovi da se taj novac dobije su ispunjeni osim jednog veoma važnog, a to je makroekonomska stabilnost zemlje. Potrebno je da procenimo da je taj uslov ispunjen pre nego što damo i tih 200 miliona dolara za ovu godinu.

B92: Kada govorite o makroekonomskoj stabilnosti, a da bi gledaocima bilo jasnije, šta je to što vi želite da vidite u srbiji da biste zaključili da postoji ta stabilnost?

Sajmon Grej: Želimo da budemo sigurni da je za ubuduće usvojen stav da su javna potrošnja, i platnobilansni deficit stabilni. Vidimo da se situacija sa bilansom popravila. Deficit je smanjen, a stabilizovana je i nacionalna valuta. Ali najviše smo zabrinuti za javnu potrosnju, za onaj deo za koji je odgovorna Vlada i administracija. Ono što bismo voleli da vidimo jesu kredibilne reforme u ključnim sektorima u javnoj potrošnji, a to su izdaci za penzije, zdravstvo i školstvo.

B92: Reč je o manje-više istim kriterijumima koje pred Srbiju postavlja i Međunarodni monetarni fond. Šta bi se dogodilo ako se, a nadamo se da neće, propasti nova runda pregovora Srbije i Fonda? Da li bi onda i sredstva Svetske banke bila dovedena u pitanje?

Sajmon Grej: Da kažem na početku da Vlada ima aranžman sa MMF-om koji određuje makroekonomski okvir za budućnost. Veoma je važno da vlasti učine sve kako bi postigle dogovor sa MMF-om, kada njihova delegacija, krajem meseca dođe. Ja vidim spremnost na obe strane za dogovor. MMF pažljivo sluša šta kaže Vlada Srbije, Vlada se trudi da stvori manje glomazan javni sektor kako ne bi morala da povećava poreze. Uveren sam da će, uz dobru volju na obe strane, dogovor biti postignut. To je veoma važno. Svetska banka sama donosi svoje odluke, ali kada imate aranžman sa MMF-om to postavlja jedan okvir koji jeste važan.

B92: Šta je sa ostalih 12, koliko čujem, projekata koje Svetska banka ima u Srbiji. Na primer 388 miliona dolara odobreno je za završetak izgradnje Koridora 10. Dalje, 75 miliona odobreno je za sistem navodnjavanja i drenaže. Koliko efikasno Srbija koristi fondove koje joj je Svetska banka stavila na raspolaganje.

Sajmon Grej: Što se Koridora 10 tiče, i tih 388 miliona dolara, to je relativno novi projekat i mi imamo snažnu podršku Vlade i zadovoljni smo trenutnim naporima u tom pravcu. Međutim, moj budžet za Srbiju je blizu 900 miliona američkih dolara, a trenutno se godišnje iskoristi tek 10 odsto raspoloživih sredstava. To praktično znači da projekti koji se obično završavaju za četiri godine ovde traju dvostruko duže. Vi ste pomenuli izgradnju sistema za navodnjavanje. To je veoma interesantan primer. Za taj projekat odobreno je 75 miliona dolara ali je, od početka realizacije u 2006. godini, iskorišćeno samo četiri miliona dolara. Svako bi pomislio da u vreme ekonomske krize Vlada želi da iskoroisti taj novac što je pre moguće, da otvori nova radna mesta jer kada gradite kanale za navodnjavanje i drenažu vi zapošljavate ljude. Mi taj posao u potpunosti finansiramo.

B92: Izgleda da neko zaista ne radi svoj posao.

Sajmon Grej: To se dešava, a taj projekat je veoma važan uz sve klimatske promene koje se dešavaju. Moram da kažem da postoji razočaranje efikasnošću sa kojom se projekti realizuju ali mi razgovaramo sa relevantnim ministarstvima, u ovom slučaju to je Ministarstvo poljoprivrede i nadamo se da ćemo napraviti neki napredak.

B92: Gospodine Grej, sada insistiram na tome da se ovo razjasni. Kažete da Srbija ima gotovo 900 miliona dolara na raspolaganju, a čije korišćenje zavisi od toga da li Vlada Srbije ima projekte kroz koje bi iskoristila ta sredstva.

Sajmon Grej: Svi projekti su već definisani. Oni su već u toku. Veliki deo otpada na Koridor 10 ali kada to oduzmete ostane nam još dosta novca.

B92: Gotovo pola milijarde dolara.

Sajmon Grej: Da, čije korišćenje zavisi od toga koliko brzo ide realizacija projekata.

B92: Tokom ovog velikog sastanka koji se privodi kraju u Istanbulu čuli smo i uznemirujuću izjavu predsednika Svetske banke, gospodina Zelika, koji je rekao da Banka može da se nađe u situaciji da nema više novca da podmiri potrebe svih zemalja kojima je on potreban ove i sledeće godine. Izgleda da možemo da dođemo u situaciju da ni Svetska banka nema para za zemlje kao što je Srbija. Da li treba da budemo zabrinuti?

Sajmon Grej: Ono zbog čega treba da se zabrinemo je sposobnost Svetske banke da nastavi da odgovara na brojne zahteve za pomoć u krizi. Jer mi još nismo izašli iz krize. U prošloj fiskalnoj godini utrostručili smo iznose koje smo davali zemljama, isto očekujemo i u narednoj godini. Moramo da imamo dovoljno kapitala da bismo održali tako velika davanja. A to će, velikim delom zavisiti, od uspeha napora predsednika banke i odluke država članica, jer one donose konačnu odluku, da li žele da povećavaju kapital Svetske banke. Ali uveravam vas da Banka posluje veoma obazrivo i da se nećemo dovesti u situaciju da više nemamo novca za davanje. Reč je samo o tome da li ćemo moći da dajemo koliko smo do sada davali. Ako zaista želimo da nastavimo da pomažemo zemljama u krizi moraćemo da povećamo kapital Banke.

B92: Ko su danas spasioci na svetskom finansijskom planu? Kina, Brazil, Indija, neki koje ne očekujemo?

Sajmon Grej: Pa, svet se promenio od vremena osnivanja Svetske banke i MMF-a. Pojavljuju se nove ekonomske sile - Kina, Brazil, Indija… I sada se postavlja više pitanja među kojima i koliko uticaja na odlučivanje oni treba da imaju u institucijama kao što je MMF ili Svetska banka. Ali to je već nešto o čemu ja ne odlučujem

B92: Hvala na razgovoru

Sajmon Grej: Hvala vama.