Srbija nema alternativu članstvu u EU

"Mislim da ne bi smelo biti dileme. Mi u svakom smislu pripadamo Evropi. Naš je vitalni interes da tu budemo. Članstvo u EU donosi nezabeležen do sada prosperitet za sve evropske narode. Svi oni našli su interes da budu deo evropskog projekta. Ja jednostavno ne mogu da verujem da bismo mi bili jedini narod Evrope koji nema taj interes. Mislim da je interes više nego jasan - nijedna od članica EU nikada nije imala prosperitetniji trenutak nego što je to danas", rekao je Jeremić.

Šef srpske diplomatije napomenuo je da je, postizanjem Lisabonskog sporazuma, stvoren okvir za institucionalnu konsolidaciju EU čiji element predstavlja i pitanje gde se nalaze njene granice.

"Gde će biti te granice odlučiće EU zajedno sa onima kojima je jasno otvoren put za članstvo u EU. Srbija i zemlje Zapadnog Balkana su zemlje kojima je otvoren put u EU i to niko ne dovodi u pitanje", rekao je on.

"Međutim, ukoliko ova prilika, kada je otvoren put za članstvo u EU, ne bude iskorišćena, ukoliko mi u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana odlučimo da se ova prilika ne iskoristi, da razmišljamo još nekoliko godina šta ćemo da radimo, možemo se naći u situaciji da proces konsolidacije bude završen, da se utvrde granice i da više nema prostora za naše članstvo u EU", upozorio je ministar u razgovoru za nacionalnu agenciju.

Jeremić je ukazao da su mu najviši evropski zvaničnici jasno rekli da EU u ovom trenutku nema apsolutno nikakvu dilemu da je Srbija dobrodošla u punopravno članstvo i da se oko toga složilo svih 27 zemalja Unije.

"Potreban je samo još jedan glas. Samo još jedna zemlja treba sa time da se složi, a to je Srbija. Ja se nadam i verujem da će se Srbija 20. januara opredeli za članstvo u EU", rekao je on.

"Na predsedničkim izborima 20. januara glasa se za članstvo u EU, i to nije preterivanje. Zaista, ukoliko se potvrdi jedno opredeljenje koje smo imali od 5. oktobra do danas na period od narednih pet godina, mislim da je više nego izvesno da ćemo završiti kao punopravni član porodice naroda kojoj pripadamo u svakom pogledu", rekao je Jeremić.

Ministar spoljnih poslova ocenio je da je Srbija spremna za sprovođenje evropskih propisa, odnosno da ima nesporan administrativni kapacitet da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU.

"Mi imamo i veći kapacitet od mnogih zemalja koje su već ušle u EU. Međutim, u političkom smislu presudna će biti 2008. godina, jer će tada Srbija napraviti političko opredeljivanje da li će nastaviti put ka evropskoj integraciji ili želi da se od tog puta okrene. Nadam se da će 2008. biti godina krajnje potvrde našeg evropskog puta i kada se takva odluka donese, mislim da pitanje ispunjenja kriterijuma neće biti nikakav problem", rekao je on.

"Uslovi za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, međutim, još se nisu stekli. Jedan je ostao i on je političkog karaktera, a to je saradnja sa Haškim tribunalom. Mi smo sve ostale ispunili. Što se tiče te saradnje, mi verujemo da smo ispunili i taj uslov, odnosno da mi činimo sve što je u našoj moći", rekao je Jeremić dodajući da većina članica EU deli takav stav.

"Na žalost postoje još neke zemlje koje u to nisu uverene. Sada je na nama i na našim prijateljima i saveznicima da ubedimo sve te zemlje i da na kraju u što skorijem mogućem roku se stekne taj konsenzus u okviru EU. U našem je vitalnom interesu da to potpišemo", naglasio je on.

Upitan o odnosima Srbije sa SAD, Jeremić je rekao da su oni "dobri i harmonični, s izuzetkom jedne - jako važne - stvari, a to je pitanje budućeg statusa Kosova, po kojem Vlada Srbije i američka administracija imaju fundamentalno različite stavove".
"Po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije naši interesi su suprotstavljeni, ali ako posmatramo krajnji strateški horizont Balkana, interes SAD je miran prosperitetan Balkan integrisan u EU, Balkan oslobođen bezbednosnih problema, kao i organizovanog kriminala. Najbrži put ka ostvarivanju vizije takvog Balkana mi vidimo potpuno drugačije od SAD", rekao je Jeremić.

"Mi od tog svog gledanja ne možemo i nećemo da odustajemo i nastavićemo da se borimo da ta naša vizija bude uvažena i uzeta u obzir. To neće biti lako, ali mi nismo usamnjeni, imamo saveznike koji dele naše mišljenje", dodao je on.

Govoreći o odnosima između Rusije i Srbije, Jeremić je istakao da "niko ne može da spori postojanje istorijski posebnih odnosa" između dve zemlje.

"Ali, hajde da ostavimo to sa strane, hajde da posmatramo to iz perspektive današnjice. Rusija je danas jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije i ona podržava stav Vlade Srbije po jednom od najvažnijih političkih pitanja, a to je očuvanje Kosova i Metohije", rekao je on.

"Sve to uzevši u obzir, uz puno poštovanje i prema našoj prošlosti i prema našoj sadašnjosti, naša budućnost se nalazi u Evropsoj uniji i to je stvar za koju imamo apsolutnu podršku Ruske Federacije. Meni je to ministar (spoljnih poslova Sergej) Lavrov, kao i svi ostali visoki zvaničnici Rusije, više puta ponovio - Rusija čvrsto podržava članstvo Srbije u EU i Rusija veruje da je to najbolje za ceo Zapadni Balkan", rekao je Jeremić dodajući da se u tome "poklapaju strateški interesi Rusije i SAD".
Osvrćući se na tumačenja da predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica imaju različite stavove po pitanju evropskih integracija i rešavanja pitanja Kosova, Jeremić je rekao da je državna politika potpuno jedinstvena i da nema razlike između stavova predsednika premijera.

"Postoji jedinstven državni stav po najvažnijim pitanjima, na prvom mestu očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. Tu nema nikakvih razmimoilaženja. Tu nema razlike između predsednika i premijera. Postoji potpun konsenzus ne samo u vladi, nego i u Skupštini Srbije oko toga šta treba da bude politika po pitanju Kosova", rekao je on.
"Rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije i evropska budućnost Srbije su dva odvojena procesa. To je stav Brisela, a to je do dan danas bio i stav Beograda i ja verujem da on mora da ostane takav. To je u našem najboljem interesu ne samo u smislu ostvarivanja evropske budućnosti nego i u smislu očuvanja Kosova i Metohije", rekao je Jeremić.

"Što je Srbija bogatija i bliža EU to su njeni kapaciteti na svakom planu veći, samim tim su i kapaciteti da odbrani svoju teritorijalnu celovitost veći. Što je Srbija jača, to će lakše odbraniti svoju teritorijalnu celovitost. A što je Srbija izolovanija i slabija, to su i njeni kapaciteti da odbrani svoj teritorijalni integritet slabiji", dodao je ministar.

"Brisel je shvatio posle formiranja nove vlade da je evropska budućnost jedan od prioriteta Srbije i oni su nam izašli u susret i rekli da je Srbija dobrodošla u EU uz jedan jedini politički uslov, a to je saradnja sa Haškim tribunalom. Niko ne spori da je to jedini uslov, jedan od prioriteta i na kraju krajeva naša domaća zakonska obaveza. Što se tiče Kosova i Metohije, ja mislim da tu nema nikakve dileme. Pitanje Kosova i budućnosti Srbije u EU su dva odvojena procesa", rekao je on.

Govoreći o predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj će se voditi debata i o Kosovu i Metohiji, Jeremić je ukazao da "nije tajna da nekie države smatraju da su iscrpljene mogućnosti za nastavak pregovora, tj. da nema načina da se postigne kompromis".

"Ta odluka, međutim, nije doneta, ne postoji konsenzus i dok god je tako, mi ćemo se boriti da se odluka o priznavanju eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti ne donese i da se tim aktom ne dovede u pitanje mir i stabilnost u regionu, ne prekrši Ustav Srbije i međunarodno pravo", rekao je on.

"U Savetu bezbedsnoti postoji manjina koja se nije složila sa tim da je neophodno nastaviti mirne pregovore koji će voditi ka postizanju kompromisnog rešenja, ta manjina je vrlo jaka, glasna, u okviru nje su i SAD. Ali većina zemalja ne stoji na stanovištu da ne postoji mogućnost za nastavak pregovora", rekao je Jeremić dodajući da će se predsednik Tadić 16. januara u Njujorku "snažno založiti za nastavak statusnog dijaloga pod okriljem UN".

"Ja ne verujem da će na toj sednici biti doneto rešenje. Za jednu odluku potrebno je devet od petnaest glasova uz uslov da nijedna od stalnih članica ne uloži veto. Ja ne očekujem da će sednica 16. januara biti poslednja diskusija u Savetu bezbednosti, nego da će ih biti još u budućnosti", rekao je ministar spoljnih poslova.