Odlaže se rekonstrukcija: Beograd na vodi odustao od zahteva

Prema dostupnim javnim podacima, investitor ovog projekta, Beograd na vodi, odlučio je da odustane od zahteva za dobijanje lokacijskih uslova i tako renesansu dela arhitekte Momira Korunovića odloži do daljnjeg.

Iz dostupnih podataka se ne vidi šta je razlog odustajanja osim što se navodi da je došlo do obustave postupka na zahtev podnosioca.

Prvi zahtev za dobijanje lokacijskih uslova za rekonstrukciju zgrade Pošte, investitor je podneo još krajem 2023, tačnije 25. decembra.

Međutim, taj prvi zahtev je Gradski sekretarijat za urbanizam odbio.

Gradski sekretarijat osvrnuo se i na izvorni projekat arhitekte Momira Korunovića u domenu spoljašnjeg izgleda i naložio da investitor priloži taj projekat ukoliko postoji ili neki drugi dokaz na osnovu kojeg se može utvrditi autentičnost izvornog projekta.

Takođe je kao razlog odbijanja zahteva navedeno još nekoliko tehničkih nedostataka koje je potrebno otkloniti.

Beograd na vodi je odbijen 17. januara, a nepunih mesec dana kasnije, sredinom februara, podneli su drugi zahtev za dobijanje lokacijskih uslova.

Sve do početka aprila je bio u procesu razmatranja da bi usledio odustanak investitora.

Na sajtu Beograda na vodi, još 25. decembra (u vreme podnošenja prvog zahteva) objavljena je vest da radovi na zgradi stare pošte počinju u januaru. U tekstu se navodi da će nakon temeljne rekonstrukcije postati kulturni centar namenjen najmlađima.

Tada je navedeno i da je idejnim rešenjem predviđeno rušenje postojećeg objekta, na čijem mestu bi bila izgrađena zgrada sa fasadom obnovljenom prema originalnim Korunovićevim crtežima. Dodaje se i da su "uz pomoć arhivske dokumentacije i autentičnih fotografija rekonstruisani čak i detalji kojih nije bilo na crtežima".

Kada je reč o sadržajima, u najavi se pominje najsavremenija pozorišna scena i interaktivni dečiji muzej, galerije, radionice i umetničke škole za najmlađe. Napomenuto je i da će i objekat i parcela ostati u javnoj svojini.

Podseća se da je zgrada podignuta 1929. u srpsko-vizantijskom stilu, čiji je začetnik bio Korunović, za koga kažu da je poznat kao "srpski Gaudi". Navedeno je i da je u savezničkom bombardovanju tokom Drugog svetskog rata teško oštećena i tri godine nakon oslobođenja Beograda restaurirana u preovlađujućem stilu socrealizma odnosno da je "ogoljena, zaravnjena, skraćena i svedena na današnji izgled".