"Novac iz helikoptera" - sledeća mera ECB-a

Ideja o "novcu iz helikoptera" je jasna: centralne banke bi štampale novi novac i davale ga građanima, poput izbacivanja tereta iz vazduha. Pošto bi građani taj novac trošili ili investirali, ekonomski rast i inflacija bi rasli, piše američka agencija AP.

Potencijalna efikasnost ove mere je primamljiva u uslovima kada centralne banke širom sveta imaju problem sa podizanjem niske inflacije i privrednog rasta, uprkos korišćenju raspoloživih instrumenata, u vidu konstantnog rezanja kamatnih stopa, koje često idu ispod nule, i programa podsticaja, kao što je otkup obveznica.

S obzirom na činjenicu da je svetska ekonomija suočena sa pretnjom od deflacije i dugoročnom slabošću cena i plata, koja već godinama ubija privredni rast, zvuk helikoptera koji nose džakove sa novcem se sve više čuje u razgovorima ekonomista.

"Novac iz helikoptera je možda naredna velika stvar, jer su zakonodavci dostigli limit u primeni standardnih nekonvencionalnih praksi", kaže ekonomista londonske kompanije Kepital ekonomiks, Endru Keningem.

Predsednik ECB-a, Mario Dragi, upitan je ovog meseca o mogućnosti primene mere "novca iz helikoptera", nakon što je centralna banka evrozone najavila novu rundu podsticaja, uključujući negativne kamatne stope i proširenje programa otkupa obveznica namenjenom podizanju inflacije i privrednog rasta.

"Zaista o tome nismo razmišljali, niti razgovarali. To je veoma zanimljiv koncept o kom sada raspravljaju akademski ekonomisti u različitim okruženjima", izjavio je Dragi.

Dobitnik Nobelove nagradu za ekonomiju Milton Fridman izneo je tu ideju pre gotovo pola veka. Ona je slična, ali ne i ista, kao program kvantitativnog labavljenja, metod koji od finansijske krize i Velike recesije (2007-2009) koriste centralne banke širom sveta, poput američkih Federalnih rezervi (Fed), Banke Japana, Banke Engleske, i ECB-a.

U okviru programa kvantitativnog labavljenja, centralne banke otkupuju obveznice vlada od komercijalnih banaka. Centralne banke plaćaju za obveznice elektronskim povećanjem iznosa novca na računima komercijalnih banaka kod centralne banke. Kada stanje računa raste, novi novac je stvoren.

Postoji, međutim, samo jedan problem, a to je da je novac deponovan na računu obavezne rezerve. Ako je sama banka nestabilna, ili je postala oprezna u pogledu kreditiranja, centralna banka može da odštampa koliko god želi sredstava, ali novi novac neće stići do građana.

"Novcem iz helikoptera" se zaobilazi ta zavisnost od banaka, a cilj je direktno stavljanje novca u promet, navodi AP.

Protivnici ove ideje upozoravaju, međutim, da štampanje novca može biti katastrofa, ako vlade počnu da zavise od njega ili ako centralne banke izgube hrabrost da ga zadrže kada nije potreban. To može rezultirati hiperinflacijom, kao što i jeste u Nemačkoj 1920. godine, ili ne tako davno u Zimbabveu.

Trenutak kada se preduzima takav korak je, kako kažu, onda kada ekonomija toliko posustaje da inflacija ne više ne predstavlja brigu.