SAD im otvorila vrata, ali ostaju slabi

Međutim, neuspeh da reformišu ekonomije tokom niza godina doveo je do toga da mnoge od njih ne uspevaju da ostvare korist od bescarinskog pristupa najvećem svetskom tržištu.

Zahvaljujući sporazumu, koji je prvi put potpisan 2000, afrički izvoz u SAD porastao je na 26,8 milijardi dolara do 2013, ali više od četiri petine tog izvoza činila je nafta.

Budući da američka tražnja nafte pada u svetlu vađenja nafte iz škriljaca u SAD, a cene "crnog zlata" padaju zbog obilnih globalnih zaliha, afričke privrede ponovo ostaju bez značajnih prihoda.

Svetska banka predviđa da će privredni rast podsaharske Afrike ove godine usporiti na 4,2 odsto u odnosu na prosek od 6,4 odsto iz perioda 2002/2008.

Uprkos deceniji snažnog rasta, prerađivački sektori u zemljama podsaharske Afrike ostali su slabi. Iako je izvoz iz tog regiona više nego učetvorostručen, na 457 milijardi dolara u deceniji zaključno sa 2011, proizvodi prerađivačke industrije činili su svega 58 milijardi od te sume.

Američki zvaničnici navode da, čak i sa bescarinskim pristupom tržištu SAD, niz problema koči afrički izvoz, uključujući slabu transportnu infrastrukturu, skupu električnu energiju, nedostatak kredita, korupciju i birokratiju.

"Kada pogledate kontejnere kafe ili tekstila koji dolaze iz Afrike, vidite da su oni znatno skuplji a manje konkurentni od istih kontejnera koji dolaze iz Latinske Amerike", navodi američki trgovinski predstavnik, Majkl Froman.

Drugi po veličini afrički proizvođač nafte, Angola, primer je zemlje koja nema političku volju da se izbori sa problemima, navodi profesor afričke politike na univerzitetu Oksford, Rikardo Soares de Oliveira.

Prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda iz 2011, iz državne kase Angole je u periodu od 2007. do 2010. nestalo 32 milijarde dolara prihoda.

Iako su vlasti u Angoli obećale da će se izboriti sa malverzacijama i formirati specijalnu ekonomsku zonu blizu Luande, tu inicijativu koče hronične nestašice struje, korupcija i oslanjanje na skupu inostranu podršku projektu.

S druge strane, posebne ekonomske zone u Keniji i fokus na smanjenje poreza i regulatornih propisa doneli su koristi toj zemlji. Prema podacima istraživačke kuće NKC, prozivodi prerađivačke industrije su prošle godine činili 20 odsto kenijskog izvoza, a izvoz tekstila i odeće iz Kenije i Lesota u okviru AGOA-e već je skočio na 991 milion dolara u 2014. sa 359 miliona iz 2001.

Vašington se nada da će obnavljanje sporazuma AGOA na 10 godina umesto na tri, kao što je do sada bila praksa, podstaći dugoročne investicije poput izgradnje fabrika. Froman je izrazio nadu da će zemlje izvoznici pamuka, kao što su Mali i Burkina Faso, postati i izvoznici tekstila.

Iako je najindustrijalizovanija privreda na kontinentu, Južnoafrička Republika mahom izvozi naftu, koja je prošle godine činila 57 odsto njenog ukupnog izvoza. Ipak, u okviru AGOA-e, izvoz automobila iz te zemlje je u 2014. skočio na 1,4 milijarde sa 289 miliona dolara iz 2011.