Da li je ovo cena bankarskog greha?

Jedan od zvaničnika, koji je tražio da ne bude imenovan, rekao je da će ta banka platiti 10 milijardi dolara u gotovini i obezbediti olakšice za klijente u vrednosti od sedam milijardi dolara.

Ovaj dogovor je najveća pogodba u vezi s ekonomskim krahom u kojem su milioni Amerikanaca izgubili svoje domove. Pre ovog, postignuti su sporazumi sa Sitigrupom od sedam milijardi i sa Džej Pi Morgan Čejsom od 13 milijardi. Kao i u slučaju Benk of Amerika i ti sporazumi su bili mešavina gotovine i povlastica u raznim oblicima pomoći klijentima.

Tužbe su pokrenule američka komisija za hartije od vrednosti i ministarstvo pravde.

Benk of Amerika prema dogovoru treba da prizna da je loše predstavljala kvalitet hartija od vrednosti obezbeđenih hipotekama na imovinu, koje je ona izdavala i koje su izdavale Kantrivajd fajnenšal i Meril Linč.

Te dve kompanije Benk of Amerika je kupila kada su bile na ivici propasti 2008. i one su odgovorne za pozamašni deo spornih zajmova.

Prema pogodbi finansijska pomoć će biti ponuđena nekim od vlasnika kuća čije su hipoteke te banke pretvorile u hartije od vrednosti i onda ih prodavale investitorima.

Te hartije od vrednosti su obuhvatale hipotekarne kredite davane ljudima koji nisu mogli da ih vrate, ali su predstavljane kao sigurne investicije, sve dok se nije urušilo tržište nekretnina pa su investitori izgubili milijarde dolara.

Loš kvalitet kredita doveo je do velikih gubitaka investitora i nenaplativih dugovanja čime je počela recesija krajem 2007. Novac koji banke treba da daju prema pogodbama nije ni blizu sume koja bi nadoknadila gubitke nastale 2008.

Benk of Amerika je tvrdila da ne treba da bude kriva za loše hipotekarne kredite koje su davali Kantrivajd i Meril Linč. Te tri firme su zajedno izdale 965 milijardi dolara u hartijama od vrednosti obezbeđenih kreditima od 2004. do 2008.