Otpor iza "Okupacije Volstrita"?

Oni navode da je cilj bio da se napravi protivteža uticajnom konzervativnom pokretu Čajanka.

Ivan Marović, jedan od osnivača Otpora, danas promoter nenasilne borbe protiv diktatura, održao je u septembru govor pred protestantima u Njujorku, što je u nekim krugovima identifikovano kao direktna veza Otpora sa organizovanjem pokreta "Okupirajmo Volstrit".

Dejvid Ajk, britanski publicista, poručio je da ko izađe na protest zapravo radi u interesu američke vlade, a američki konzervativni radio-voditelj Aleks Džons podsetio je na navodne veze CIA i Otpora u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Džons je napisao da je Marović jedan od "osnivača Otpora - ključne organizacije u srpskim ratovima devedesetih, koja je imala uticaj na nedavne proteste u Egiptu".

Ivan Marović, koji je posle 5. oktobra promovisao video-igre o nenasilnoj smeni diktature, potvrđuje da je bio u Njujorku krajem septembra, ali da nema veze sa organizacijom protesta, što se, kako kaže, najbolje vidi iz činjenice da se on sada nalazi u Beogradu.

"Bio sam tamo u četvrtak, 22. septembra, protest je već trajao nekoliko dana, bilo je još uvek malo ljudi i niko nije znao za njih. Tog dana imao sam predavanje na Njujorškom univerzitetu. Posle predavanja, organizatori i studenti poveli su me sa sobom u Zukoti park, gde su protestovali. Tražili su da im se obratim i ja sam im pričao o važnosti okupacije simboličkih mesta", kaže on. "Takođe sam dao intervju za njima blizak časopis Independent, u kome sam im predlagao kako da se postave prema policiji ne bi li smirili tenzije. To je bilo pre skoro mesec dana, ali tad još niko nije znao za njih i vest o tome se pročula tek sad kad su postali popularni", kaže Marović.

On ističe da postoji tendencija da Demokratska stranka iskoristi protest "Okupirajmo Volstrit", ali da oni sigurno ne stoje u organizaciji.

"Kao što je Čajanka bila autentičan protest koji je kasnije iskoristila Republikanska partija, tako je i "Okupacija" autentičan protest, ali demokrate naravno imaju interes dag a iskoriste u borbi protiv konzervativaca i sigurno to stoji iza njihove podrške demonstrantima. Video-igre na kojima sam radio poslednjih godina verovatno su uticale da jednom broju ljudi malo približim metode nenasilne borbe i građanskog otpora, ali ja nemam uvid u to ko je igru nabavio i igrao", kaže Marović.

Soroš (ni)je finansijer protesta

Džordž Soroš ne finansira proteste na Vol stritu, uprkos spekulacijama od strane kritičara. Nedavno je, naime, američki radijski voditelj Raš Limbo rekao da je taj milijarder i investitor je pomogao raspirivanje antikapitalističkih pokreta.

Sa druge strane, Sorošev portparol Majkl Vahon je rekao da Soroš nije "finansirao proteste ni direktno ni indirektno" i dodao da "tvrdnje u suprotno predstavljaju pokušaj od strane onih koji se protive demonstrcijama da bace sumnju na autentičnost pokreta". Sve je počelo kada je objavljeno da je Soroševa fondacija donirala najmanje 3,5 miliona dolara organizaciji koja, između ostalog, finansira i Edbasters (Adbusters), antikapitalističku grupu u Kanadi čija je inventivna marketinška kampanja i izazvala prve demonstracije prošlog meseca.

Vahon objašnjava da je Soroševo Otvoreno društvo novac namenilo u druge svrhe i da nisu tačne insinuacije da je otišao Edbastersu. To je potvrdio i jedan od osnivača te grupe Kale Lasn koji kaže da su "ideje Džordža Soroša veoma dobre, mnoge od njih. Voleo bih da nam je dao nešto novca, neophodan nam je, ali nam nikada nije dao ni peni".

Edbasters, inače, u Vankuveru objavljuje istoimeni časopis sa tiražom od 120.000 koji je poznat po svojim parodijama popularnih reklamnih kampanja. Cilj časopisa je, kažu, da "promeni način na koji korporacije kontrolišu vlast i da sruše postojeće strukture moći".

Soroš, sedmi na Forbsovoj listi 400 najbogatijih Amerikanaca sa 22 milijarde dolara, nedavno je izrazio simpatije za frustracije demonstranata koji već četiri nedelje protestuju na ulicama Njujorka, ali i drugih gradova u SAD.

Baš kao i demonstranti, ni Soroš nije oduševljen načinom na koji su 2008. banke u SAD spasene uz obilatu pomoć države, a kako kaže, nanoseći štetu poreskim obveznicima. On je tada bezuspešno pozvao Obaminu administraciju da preduzme hrabriju akciju, bilo kroz rekapitalizaciju bilo kroz nacionalizaciju banaka.

Klinton: Nešto zaista nije u redu s ovom zemljom

Bivši američki predsednik Bil Klinton je, takođe, izrazio svoje pozitivno mišljenje o pokretu, ali i izrazio brigu za ekonomiju države.

Klinton je išao tako daleko da je čak uporedio pokret s "Arapskim prolećem".

"Pokret uglavnom poručuje da su ljudi nezaposleni, i da ljudi koji su za to odgovorni prolaze nekažnjeno a njihovi prihodi veći su nego ikad. Nešto zaista nije u redu s ovom zemljom. Ovo mi se ne sviđa", rekao je Klinton.