Pretekli Hrvatsku: Više prodamo nego što kupimo

Ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske u 2016. godini dostigla je 903,8 miliona evra i beleži godišnji rast od 4,8 odsto u odnosu na godinu pre.

Dok je izvoz u Hrvatsku porastao za 17 odsto, na nivo od 467,3 miliona evra, uvoz iz ove susedne države lane se smanjio za 6,1 odsto i iznosio je 436,5 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni, u korist Srbije, zabeležen je na nivou od 30,8 miliona evra, pišu Večernje novosti.

Nenad Đurđević, direktor sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije, smatra da su privredna povezanost i saradnja dve susedne zemlje dobre, i da koriste svima.

“Hrvatska je članica Evropske unije, Srbija je članica CEFTA, što donosi brojne prednosti kroz privrednu saradnju dveju zemalja. PKS smatra da saradnja može da se proširi i na ujedinjenje kapaciteta u komplementarnim privrednim granama. Tu, osim poljoprivrede, spada i mašinogradnja, energetika, kao i razne delatnosti u oblasti poboljšanja energetske efikasnosti. U svim ovim oblastima moguće je ukrupnjavanje zajedničkih investicija”, kaže Đurđević.

Neiskorišćeni potencijal su i prekogranične oblasti koje povezuje Dunav.

“Zato je važno uspostaviti i punu plovnost ove reke”, objašnjava Đurđević.

“Za Srbiju su veoma važni prekogranični delovi gde ima srpskog stanovništva: Vukovar, Dalj, Erdut. Taj kraj smatra se nerazvijenim. Treba maksimalno da iskoristimo postojeće potencijale. Za to je potrebna bliska saradnja privrednih komora Srbije i Hrvatske, što se već ostvaruje, ali i vlada i ministarstava ekonomije dveju zemalja. Trebalo bi uvesti podsticaje za razvoj tih krajeva, da i srpsko i hrvatsko stanovništvo bolje žive. Važno je iskoristiti koompatibilnosti tih oblasti, a ne nametati određeni model saradnje”, kaže on.

Đurđević navodi da je dobar model udruživanja kompanija, naročito kada je reč o nastupima na dalekim tržištima, poput Bliskog istoka i Afrike, na primer. Jer, ti investitori ne prepoznaju ni Srbiju ni Hrvatsku kao posebne zemlje, već kao - region za saradnju. “U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u 2016. godini Hrvatska je na osmom mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2016. godini svrstava ovu zemlju na 13. Mesto”, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), prema metodologiji koja se primenjivala do kraja 2013. godine, ukupna neto ulaganja hrvatskih rezidenata u Srbiji u periodu 2007-2013. godine iznosila su 323,87 miliona evra, što Hrvatsku dovodi na deveto mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju u navedenom periodu.

Zbog nepostojanja zakonske regulative o izveštavanju kompanija o visini investicije, ne postoje zvanični podaci o stranim direktnim ulaganjima po kompanijama. Podaci iz evidencije Razvojne agencije Srbije mogu da posluže samo kao - indikativne vrednosti.

Evidencija RAS-a, koja se inače radi prema državama, pokazuje da je na prvom mestu po ulaganjima iz Hrvatske u našu zemlju kompanija "Agrokor". Ona je, u oblasti prehrambene industrije, uložila u više opština ukupno 614 miliona evra, ukupno uposlivši 10.319 ljudi. Posle nje sledi "Nekse grupa" u oblasti građevinske industrije, koja je u Novom Bečeju i Sremskim Karlovcima uložila 100 miliona evra, i uposlila 528 radnika. Prehrambena industrija "Vindija" uložila je u Senti i Lajkovicu 37 miliona evra zaposlivši 357 radnika.

Prema podacima Hrvatske narodne banke, neto povećanje finansijskih obaveza obuhvata ukupna ulaganja nerezidenata u Hrvatsku i odlive po osnovu povlačenja investicija nerezidenata u Hrvatskoj i u periodu 1993. do 30. septembra 2016. godine, i iznosilo je - 4,6 miliona evra.

“Negativan predznak može da se protumači kao smanjenje potraživanja srpskih rezidenata po osnovu ulaganja u Hrvatsku, odnosno povlačenje po osnovu ulaganja srpskih rezidenata u Hrvatsku. Prema ovim podacima, Srbija se nalazi na 39. mestu kada su u pitanju direktna investiciona ulaganja u Hrvatsku”, objašnjavaju u PKS.