MAT: Stigle dobre vesti

U makroekonomskim kretanjima u avgustu preovlađuju dobre vesti, među kojima je međugodišnji rast industrijske proizvodnje od 12,9 odsto i prerađivačke industrije od 6,5 odsto, a prehrambena industrija je u avgustu imala porast od 2,8 odsto i to je najbolji rezultat u 2015. godini, rečeno je na predstavljanju najnovijeg broja časopisa MAT.

Ekonomista Ivan Nikolić rekao je da ako se zadrži taj trend rasta u 2015, dostićićemo najveći rast industrije od 1980. godine. Spoljna trgovina je zabeležila međugodišnji rast u avgustu od 9,5 odsto, gde je rast izvoza bio 12 odsto, a uvoz 8,3 odsto.

Deficit tekućeg platng bilansa od januara do jula je iznosio 795,4 miliona evra, što je 30,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kazao je Nikolić.

Neto priliv direktnh stranih investicija 1,014 milijardi evra, a rast deviznih rezervi iznosio je 370 miliona evra, za razliku od pada u prošloj godini od 1,209 milijardi evra, kazao je Nikolić.

Međugodišnja inflacija u avgustu je ubrzana na 2,1 odsto i to kao efekat rasta cena struje, hrane i usluga, naveo je Nikolić.

Prosečne neto zarade u avgustu su bile 2,1 odsto niže u odnosu na jul, a realno za tri odsto, naveo je on.

Govoreći o monetarnim kretanjima, Nikolić je podsetio da je smanjena referentna kamatna stopa na pet odsto i snižena je stopa izdvajanja obavezne rezerve i te tendencije će se nastaviti i ukazao da će banke morati tome da se prilagode kroz smanjenje kamatnih stopa.

"U narednom periodu očekujemo osetan pad kamata banaka na dinarske pozajmice", rekao je Nikolić.

Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da više od polovine prerađivačke industrije u avgustu imalo pozitivne trendove.

Što se tiče kretanje u industriji, Stamenković je ocenio da je i dalje najveći problem u hemijskoj industriji koja je okrenuta agrokompleksu, posebno pančevačka Petrohemija.

Proizvodnja osnovnih metala je u porastu, najviše zahvaljujući rastu proizvodnje u Železari Smederevo, kazao je Stamenković i dodao da najava paljenja i druge visoke peći u Železari proizvodnja i osnovnih metala biće na drugom mestu po izvozu, posle Fijat automobila Srbija (FAS).

Prerađivačka industrija u ovoj godini trebalo da raste najmanje šest odsto, a posle paljenja druge visoke peći u Smederevu rast te grane industrije biće i veći, smatra Stamenković.

Stamenković je ocenio da bi moglo da dođe do rasta tražnje za vozilima Fijatove grupacije, pogotovo u SAD posle afere sa Folksvagenom zbog lažiranja podataka o izduvu štetnih materija iz njihovih dizel motora.

Najveći udeo u izvozu u prvih osam meseci ove godine je dala poljoprivreda, istakao je Stamenković i dodao da je u avgustu poljoprivreda u izvozu učestvovala sa oko 150 miliona evra.

Komentarišući priliv direktnih stranih investicija, koje su zabeležile međugodišnji rast od 3,8 odsto u avgustu i iznosila 1,014 milijardi evra, Stamenković je ocenio da priliv direktnih stranih investicija "nije bogzna kakav".

Kada se oduzmu sredstva od reinvestiranja stranih kompanija koje već posluju u Srbiji, neto priliv stranih investicija je oko 600 miliona evra, kazao je Stamenković.

Srbiji bio ove godine trebalo oko 1,7 milijardi evra direktnih stranih investicija da bi ostvarila planirani rast, kazao je Stamenković.

Budžetski deficit u avgustu je nastavio da se smanjuje i iznosio je 6,8 milijardi dinara, tako da je za osam meseci ove godine bio 31 milijardi dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 142,3 milijarde dinara, naveo je Stamenković.

Prema njegovim rečima, smanjenje deficita rezultat je u najvećem delu posledica smanjenja plata i penzija u javnom sektoru.

Skok naplate akciza u avustu iznosio je 85 odsto, a najviše zahvaljujući uvođenju akcize na električnu energiju, kazao je ugledni ekonomista.

Dobra je vest što je pokrenuto tržište prodaje problematičnih kredita, koje za sada nema velike efekte, ali bi mogla da ima veliki uticaj na finansijsko tržište u budućnosti, primetio je Stamenković.