Med bi mogao biti nova srpska malina

Procenjuje se da devizni priliv od izvoza meda, kako se čulo na naučno-stručnom skupu „Pčelarstvo u Srbiji”, koji je nedavno Odbor SANU za selo organizovao u Kruševcu, može biti veći od onog koji Srbija ostvaruje od izvoza malina i mesa.

I to ne računajući posredni fenomen – efekat medonosne pčele u savremenoj biljnoj proizvodnji, koja je u mnogim slučajevima nezamenljiv oprašivač. Na naučno-stručnom skupu u Kruševcu istaknuto je da je med proizveden u Srbiji izuzetno kvalitetan i tražen u Norveškoj i zemljama EU, a odnedavno je za njegovu potrošnju primećena velika zainteresovanost arapskih zemalja.

Jasno je da zbog dobrog kvaliteta našeg meda, pčelarstvo može postatiti profitabilno zanimanje, odnosno biti više od hobija. Osnivanjem i registracijom obaveznih objekata za prodaju meda u zemljama EU raste potražnja za tim proizvodom proizvedenim u Srbiji i realno je očekivati da on dobro prođe na evropskom tržištu. Tim pre što je cena meda u EU višestruko veća nego u Srbiji.

Zbog toga on predstavlja veliku izvoznu šansu Srbije, ali da bi pčelarstvo postalo protifabilno i da bi počelo da donosi veću zaradu, pčelarima država mora davati podsticaje za razvoj i unapređenje pčelarstva, zaključili su učesnici naučnog skupa o pčelarstvu u Srbiji.

Ukazali su i na to da se širokom društvenom akcijom mora napraviti plan da se u roku od pet godina broj pčelinjih košnica poveća na milion i proizvodnja meda stabilizuje na 10.000 tona godišnje.

Posebna pažnja mora se posvetiti obrazovanju pčelara tako što bi se napravio akcioni plan koji bi razvijao ljubav prema pčelama od prvog razreda osnovne škole do univerziteta. treba formirati referentnu nacionalnu laboratoriju koja bi se bavila ocenom kvaliteta meda i drugih pčelinjih proizvoda, a posebno onih količina koje idu u izvoz. Treba formirati i nacionalnu organizaciju koja će se baviti marketingom, plasmanom i realizacijom pčelinjih proizvoda na domaćem i stranom tržištu.