Paori u strahu: Najbolja zemlja šeicima

Sve je počelo kada je država odlučila da u poljoprivredu uvede arapske investitore.

Primedbe vojvođanskih ratara svode se na jedno - da će domaći poljoprivrednici propasti jer se, kako sumnjaju, zakonski sprema izdavanje obradivog zemljišta strancima u dugoročni zakup na 20 do 40 godina. “Mislim da je to urađeno po zahtevu nekih moćnika koji žele da uzmu ono što kod nas još vredi. Zbog čega bi nešto što naši poljoprivrednici mogu da obrađuju dali nekom drugom po neobično povoljnim uslovima,” kaže za Radio Slobodnu Evropu Blaško Timunović, poljoprivrednik iz okoline Subotice.

Dogovor sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su zagovornici nazvali istorijskom prilikom za modernizaciju srpskog agrara, podrazumeva i da se kompaniji „Al Dahra”, najvećoj agro-industrijskoj korporaciji iz Abu Dabija, u Srbiji u zakup preda osam poljoprivrednih gazdinstava i 25.000 hektara u državnom vlasništvu.

Još početkom prošle godine paori iz kulskog kraja požalili su se i da im je opština obustavila izdavanje državne zemlje u zakup koja bi trebalo da se ponudi arapskim ulagačima.

Ceo taj aranžman je protivzakonit, smatra Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. “Naravno da ne možemo da prihvatimo da se sada menja zakon kako bi se prilagodili strancima i njihovim investicijama. Sada će neki investitor iz inostranstva imati izrazito privilegovan položaj.”

Iako je posao sa arapskom stranom javnosti predstavljen kao odlična investicija, za domaće poljoprivrednike više je nego upitan jer se bez tendera prodaju nekadašnja zadružna imovina i državno zemljište. Poslovni detalji još su pod velom tajne, kao i izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su za RSE da se na zakonskim izmenama još radi i da će o njima javnost biti blagovremeno obaveštena.

Goran Živkov, konsultant Svetskog programa za hranu FAO, kaže da od ovoga koristi nema domaća poljoprivreda.

“Evo, možemo da uzmemo primer iz Sivca gde je Al Dahra već uzela poljoprivredno zemljište i obrađuje 10.000 hektara. Tamo, u tom jednom Sivcu, osamdeset porodica je obrađivalo tu zemlju. Sada se ovakvom politikom tim ljudima uzima posao i daje jednom investitoru. Odakle god on bio, to nije ni moralno ni normalno. A nije ni ekonomski isplativo.”

Tako je plan da neki od najbogatijih šeika u svetu postanu i najveći zemljoposednici u Srbiji posle par godina zatišja počeo da se ostvaruje i to, kako tvrde kulski ratari, po ceni od 250 evra za arapske investitore po hektaru, koji je na licitacijama vojvođanskim paorima izdavan u zakup za 300 do 500 evra.

Sporazumom sa arapskom stranom u prvoj fazi predviđeno je ulaganje veće od 200 miliona evra, koje bi navodno najavljenom izgradnjom nove mreže za navodnjavanje moglo da dostigne i 1,3 milijarde.

Branislav Bogaroški, sekretar za poljoprivredu u Vladi Vojvodine, podseća na ključno pitanje.

“Šta će se desiti sa profitom koji ostvare arapske kompanije? Sasvim je logično očekivati da će se profit odlivati iz Srbije. Svaka greška koja bi smanjila fond zemljišta koje je na raspolaganju našim registrovanim gazdinstvima verovatno će decenijama imati teške posledice.”

Danas se u Srbiji navodnjava samo oko 100.000 hektara njiva, dok vlast koja polaže nade u posao sa firmom iz Abu Dabija kao veliku prednost vidi nameru te kompanije da će, za početak, 25.000 hektara opremiti najmodernijim sistemima za hidromelioraciju. Međutim, izgradnju nove mreže za navodnjavanje Srbija bi trebalo da otplati kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih poljoprivrednih proizvoda - pšenice, kukuruza, deteline lucerke, mesa, mlečnih proizvoda, poluproizvoda i gotovih proizvoda prehrambene industrije.

Goran Živkov zaključuje da je teško odgonetnuti zašto država ovo radi. “Ekonomski to nema logiku. A da li politički ima logiku, to treba pitati vlast. Očigledno je da ona sa takvim pristupom ima neki politički benefit.”