Smanjen plasman kredita

Od toga je deo od 423 miliona evra plasiran privredi, dok se stanovništvo zadužilo za dodadnih 102 miliona evra, objavljeno je u najnovijem broju ekonomskog časopisa "Kvartalni monitor".

Uz podsećanje da je država u septembru po prvi put na inostranom tržištu emitovala obveznice u vrednosti od milijardu dolara s rokom dospeća od deset godina, po kamatnoj stopi od 7,25 odsto, u analizi objavljenoj u ovom časopisu se konstatuje da prosečna stopa prinosa kod trezorskih zapisa, nakon korekcije za inflaciju, iznosi između pet i šest odsto a to znači da ovi zapisi ne predstavljaju najjeftiniji vid zaduživanja. Nakon povlačenja sredstava iz portfelja banaka, uočenom početkom godine, banke su u prethodnih šest meseci na osnovu rasta prvenstveno domaćih depozita povećale izvore za nove plasmane u iznosu od 1,05 milijardi evra od čega se 696 miliona evra "duguje" rastu domaćih depozita u trećem kvartalu.

Od ovog iznosa najveći deo čine depoziti privrede od 508 miliona evra, od čega je 367 prirast deviznih depozita.

Stanovništvo je u trećem kvartalu povećalo svoje depozite kod poslovnih banaka za 188 miliona evra, pri čemu je 108 miliona evra deviznih depozita, dok ostatak predstavlja rast dinarskih.

Trend smanjenja zaduženosti u inostranstvu (croš-bordera) i dalje je prisutan, usled čega je zaduženost prema inostranstvu smanjena u drugom kvartalu za 160 miliona evra, a u trećem za još 58 miliona evra.

Nasuprot skromnim plasmanima u repo-hartije, s početka godine, ovaj vid ulaganja ponovo postaje interesantan poslovnim bankama, usled čega dolazi do rasta plasmana u drugom kvartalu za 182 miliona evra, i u trećem za 261 milion evra.