Kuće blizu Beograda i za 20.000 EUR

Beograd -- Zbog krize smanjena potražnja za kućama u okolini Beograda. Beg od gradske vreve više nije u modi, a nekad simbol prestiža, vikendicu, gotovo niko ne kupuje.

U agencijma za nekretnine kažu da je razlog za to ekonomska kriza koja je uticala na sve segmente u društvu, pa tako i na kupovinu vikendica u okolini Beograda.

Aleksandra Kon iz agencije Alka kaže da osim što građani nemaju novca da priušte svojoj porodici vikendicu, oni i strahuju od ceha koji će platiti za renoviranje, održavanje kuće i plaćanje poreza.

"Prodajem manju vikend kuću površine 30 metara kvadratnih, sa 12 ari placa, nalazi se u Mladenovcu. Kuća je građena 2004. godine, očuvana i ima zasađen mlad voćnjak. Cena 13.000 evra". Ovo je samo jedan od stotine oglasa za prodaju kuća u okolini Beograda, ali kupaca je jako mali, mada su cene veoma niske.

CENOVNIK
U Grockoj se kuća od 86 kvadrata na placu od četiri ara može pazariti za 32.000 evra. U Jaseniku (okolina Obrenovca), objekat površine 45 kvadrata košta 20.000 evra, dok za 118 kvadrata u Belegišu treba izdvojiti 26.000 evra. Jedan od agenata za nekretnine otkrio nam je da je potražnja usmerena na pristojnu kvadraturu i naravno cenu. Tako u okolini Beograda za kuću od 100 kvadrata i deset ari placa građani treba da plate od 40.000 do 50.000 evra.

Umesto vikendica, Beograđani sa "dubljim džepom" sve češće od nasleđenih porodičnih imanja u okolnim selima prave "rančeve".

"Vikendice nisu atraktivne od kada je krenuo otkup stanova, jer se građanima više isplati da svojoj deci obezbede prostor za život, nego da kupuju kuće za odmor, što je u današnje vreme luksuz. U ovom trenutku nije atraktivna ni kupovina zemljišta u Grockoj, Boleču i okolini Avale", objašnjava Kon.

Prema njenim rečima, građani uglavnom imaju strah od klizišta, uvođenja struje i vode, održavanje vikendica i velikih poreza koje nameće država.

Grocka je bila i ostala jedna od najatraktivnijih vikendaških destinacija u Beogradu. Na ovoj opštini ima 7.500 vikendica, a od tog broja trećina je zapuštena. Perica Luković, direktor Turističkog društva Grocka, kaže da je prvi talas napuštanja vikendica bio početkom devedesetih godina kada zbog inflacije i naglog osiromašenja brojne porodice nisu bile u stanju da dolaze i održavaju kuće.

"Nestabilna politička situacija u ovoj opštini, neuređena infrastruktura, preveliki nameti, korupcija uz ekonomsku krizu i nedostatak novca kod srednje klase, glavni su razlozi zašto su napuštene vikendice, ali i zašto nemaju kupce", kaže Perica Luković.

Broj onih koji napuštaju grad i odlaze na periferiju radi mira i jeftinijeg života je - mali. "Vikendaša" više nema.

Danas, mnoge uticajne i poznate ličnosti, umetnici i direktori nekadašnjih "velikih" firmi mogu da se pohvale svojim vilama u jednom od najatraktivnijih vikend naselja u Beogradu. Ipak, mnogo ih je manje nego u "zlatna vremena" socijalizma.