Politika često utočište biznismena

Biznismeni okupljeni u Pokretu privrednika Srbije danas su najavili angažovanje na stvaranju boljeg privrednog ambijenta u Srbiji, ali nisu isključili ni mogućnost "aktivnog učešća na izborima".

Koordinator pokreta, Branislav Grujić, inače vlasnik preduzecća PSP "Farman", istakao je da je nova organizacija okupila predstavnike "svih segmenta privrede i preduzetništva, od najvećih do najmanjih, oko ideje da pokrenu Srbiju".

Iako je u prošlosti pojedinačno angažovanje "krupnih kapitalista" u politici bilo uobičajeno, ovo je prvi put da političke ambicije ispoljava čitava poslovna asocijacija.

U vreme kada je demokratski sistem u Srbiji bio u fazi konstitusanja, u građenju političke karijere je najdalje otišao Bogoljub Karić, prvi čovek porodične imperije koja je izgrađena u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Karić, međutim, u politiku na velika vrata ulazi, ne u vreme Miloševićeve vladavine, iako je izvesno vreme imao funkciju ministra bez portfelja u vladi Mirka Marjanovića, već u postpetooktobarskoj eri, 2004. godine, kada je i registrovan njegov pokret "Snaga Srbije".

Vrhunac njegove političke karijere bilo je "treće mesto" na predsedničkim izborima u 2004. godine, kada je nastupao kao kandidat grupe građana.

Karićev ulazak u politiku mnogi u Srbiji doživeli su kao pokušaj da zaštiti svoju za kratko vreme stečenu poslovnu imperiju od zahteva da se ekstraprofitom i drugim merama sankcionišu oni koji su na sumnjiv način i pod neregularnim uslovima stekli bogatstvo tokom ratnih 90ih godina.

Krivična prijava protiv Bogoljuba Karića podneta je sredinom februara 2006. godine zbog sumnje da je u slučaju "Mobtel" oštetio državu za gotovo dve i po milijarde dinara. On je nešto pre toga napustio Srbiju i nije se vratio, a za njim je raspisana Interpolova poternica.

Danas njegovu stranku vodi supruga Milanka Karić, a pokret "Snaga Srbije" participira u vlasti u više opština u Srbiji.

Devedesete godine prošlog veka i eru Slobodana Miloševića obeležio je, medjutim, jedan drugi biznismen-političar Milan Panić, koji je u aprilu 1992. na mesto predsednika vlade SRJ došao iz SAD sa mesta predsednika medjunarodne kompanije "ICN".

Funkciju premijera obavljao je do 29. decembra iste godine, kada je razrešen na sednici Savezne skupštine. Bio je predsednički kandidat za predsednika Srbije 1992. godine.

Jedna od najkomičnijih političkih figura u pokušaju bio je biznismen Jezdimir Vasiljević, poznat i kao "gazda Jezda", vlasnik propale piramidalne štedionice "Jugoskandik".

Zapamćen je po tome što je pokrao hiljade gradjana Srbije i po svojoj "beloj luli mira", amblemu njegove bezuspešne kampanje uoči predsedničkih izbora 1992. godine. On je 6. marta 1993. godine pobegao u Madjarsku, a potom u Izrael, Ekvador, Makedoniju. Kipar. Srbiji je izručen 26. marta 2010. iz Holadnije.

Devedesetih se politikom javno bavio i jedan od, kako seprocenjuje, danas najuticajnijih biznismena Srbije Milan Beko, koji je 1997. ušao u vladu Mirka Marjanovića, kao ministar za privatizaciju.

Kako su pisali mediji, na izborima 2000. godine bio je na poslaničkoj listi JUL-a, ali je odmah nakon objavljivanja rezultata vratio svoj mandat.

I Radoje Djukić, vlasnik "Konfencije Djukić", bio je 1995. u vladi Mirka Marjanovića ministar za privatno preduzetništvo (inače u istoj

I biznismen Zoran Drakulić, prvi čovek srpske obojene metalurgije, bio je kandidat Demokratske stranke Srbije na izborima za gradonačelnika Beograda 2004. godine. On je tada osvojio oko 15 odsto glasova, a iz stranke je izašao 2005. godine. Danas je aktivan u Novoj socijaldemokratiji, stranci čije je lider Dušan Janić.

Unosne biznise danas imaju brojni političari, kako vladajuće koalicije, tako i opozicije.

Zanimljivo je da angažovanje poslovnih ljudi u politici nije bilo sasvim neuobičajeno ni u vreme SFRJ, a bitna razlika je to što su u vrhu vlasti ponekad bili menadžeri koji su upravljali velikim društvenim privrednim subjektima, tako da se nije postavljalo pitanje njihovog sukoba interesa.

Poslednji takav političar i čovek koji je obeležio epohu sumraka bivše Jugoslavije bio je Ante Marković, a njegov bezuspešni pokušaj da menadžerska iskustva stečena na čelu firme "Rade Končar" iskoristi u tranziciji države od socijalizma ka kapitalističkom uredjenju ostaće zapamćen kao poslednji vapaj razuma u predvečerje rata.

Ipak, u vreme SFRJ zabeležen je i prvi pokušaj jednog preteče današnjih tajkuna da javno ostvari politički uticaj - generalni direktor "Agrokomerca" iz Velike Kladuše Fikret Abdić, koji je krajem 80ih godina hapšen zbog izdavanja menica bez pokrića, prešao je put od kandidata za predsednika BiH, preko prvog čoveka kratkoveke Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, do osudjenika za ratne zločine.

Svoj prvi politički uzlet je u vreme raspada bivše Jugoslavije imao i prvi čovek kompanije "Delta" Miroslav Mišković, koji je nekoliko neseci 1989. godine proveo na funkciji potpredsednika republičke vlade, odnosno Republičkog izvršnog veća.

U medjuvremenu, Mišković se nije javno uključivao u politički život, ali se često u javnosti spekuliše o njegovom uticaju na političare i političke stranke sa različitim ideološkim predznacima.